Nedavno smo objavili informaciju da aerodrom "Vaclav Havel" u Pragu nudi četvorogodišnje subvencije aviokompanijama koje bi otvorile liniju do Beograda, zato što prema njihovim istraživanjima ova linija ima veliki potencijal.

Osim Praga, za povezivanje sa Beogradom zainteresovani su i mnogi drugi evropski gradovi. Aerodrom u Ženevi smatra da bi Beograd bio odličan izbor za neku aviokompaniju.

Ovaj grad, koji ima značaj svetskog centra zbog brojnih međunarodnih institucija kojima je tamo centrala nije povezan sa Beogradom direktno, niti je ikada bio u prošlosti.

Neobično je da grad, koji se nalazi u delu Evrope sa veoma značajnom srpskom i regionalnom dijasporom nema direktnu vazdušnu vezu sa Srbijom. U ovom gradu se nalaze sedišta 29 međunarodnih organizacija, preko 250 nevladinih organizacija, 30 sportskih federacija. On je diplomatski centar sveta sa preko 40.000 diplomata, kao i preko 200.000 međunarodnih službenika i raznih delegata koji ga svake godine posećuje.

Prema mišljenju saobraćajnih planera na ženevskom aerodromu postoji potreba za direktnom linijom do Beograda, koja bi mogla da ima i do pet nedeljnih letova.

Aerodrom u Budimpešti je krajem oktobra uveo novu podsticajnu šemu za aviokompanije koje žele da otvoren nove rute, a među linijama koje bi mogle da bude subvencionisane je i Beograd pošto se naš glavni grad nalazi na spisku potrebnih destinacija budimpeštanskog aerodroma. Uslov je da nova linija bude održavana minimum tri puta nedeljno i da dva grada u prethodnih godinu dana nisu bila direktno povezana. Malev je 3. februara 2012. prekinuo sve operacije kada je prestala i direktna veza između Budimpešte i Beograda. 

Iz našeg regiona Budimpešta traži linije i prema Podgorici, Skoplju, Sarajevu, Tirani i Splitu.

Iako u Srbiji vlada mišljenje da ne postoji dovoljna tražnja za direktnim linijama prema Španiji, iz spiska željenih destinacija španskih aerodroma koji su pod upravom AENA Aeropuertos se može zaključiti drugačije. Beograd se sa 5000 indirektnih putnika u jednom pravcu (2010) našao među traženim, a nepovezanim gradovima u Madridu.

Aerodromi u Palma de Majorci i Valensiji bi takođe voleli da se povežu direktno sa Beogradom iako ne iznose podatke koliki je zabeležen ili projektovan saobraćaj na ovim potencijalnim rutama. Neobično je da Beograda kao tražene destinacije nema na aerodromima Barselone (El Prat, Đirona ili Reus) iako ka ovoj regiji postoji registovan veliki promet, a postoji i ogromna tražnja, posebno u letnjim mesecima. Svojevremeno je Spanair imao izuzetnu popunjenost na liniji ka Barseloni i to četiri puta nedeljno u toku letnje sezone, a dva puta u toku zime. Spanair je imao i preko 4.000 putnika na mesečnom nivou tokom letnjih meseci. Potencijalno tržište na ovoj ruti bilo bi preko 20.000 putnika.

Aerodromi koji su izlistali Beograd na berzi ruta (Route Shop) su i Verona, Sankt Peterburg i novi, nedavno otvoreni turski aerodrom Gazipaša, pored Alanje.

Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" sprovodi interna istraživanja o potencijalnim rutama, ali ona nisu dostupna javnosti. Poznato je da je nedavno završena studija o opravdanosti direktnih letova prema Severnoj Americi.

Prema nezvaničnim saznanjima do kojih je došao sajt Aviokarta.net između Beograda i Severne Amerike postoji godišnje preko 160.000 putnika (više od 120.000 do SAD, i više od 40.000 do Kanade). Najprometnija ruta je Beograd – Toronto, koja sama ima preko 30.000 putnika na godišnjem nivou.

Sa ovakvim potencijalom ova ruta bi mogla da bude isplativa za eksploataciju tokom cele godine uz dva do tri leta nedeljno, uz realnu pretpostavku da bi direktan let snizio cene i dodatno povećao tražnju.

Prema rezultatima rada aviokompanija koje lete do Beograda i prema broju tranzitnih putnika i prema njihovim krajnim odredištima linije koje su nepokrivene, a veoma su tražene su: Tirana, Malta, Alžir, Nica, Barselona, Madrid, Tenerife, Lisabon, Ženeva, Lion, Prag, Hamburg, Sankt Peterburg i Soči. Potencijalno dobre rute bile bi i Torino, Verona, Venecija, Sofija, Zagreb, Minsk, Kijev i Helsinki.

Da li će i kada neka od ovih linija i biti otvorena zavisi od mnogih stvari. U Evropi još uvek vlada ogromna kriza i aviokompanije veoma retko otvaraju nove linije, osim ako se ne radi o nekim velikim tržištima, što Srbija još uvek nije. Aerodrom "Nikola Tesla" je zahvaljujući svom uspešnom i profitabilnom poslovanju bio u mogućnosti da svim aviokompanijama izađe u susret i da snizi po četvrti put ove godine cene aerodormskih uluga kako bi stvorio što povoljnije uslove za rast i razvoj saobraćaja, i kako bi postojećim prevoznicima olakšao poslovanje u kriznim vremenima.

Mapa: Aerodromi u Evropi koji traže direktnu liniju sa Beogradom