Vazdušni saobraćaj je veoma specifičan pošto se odvija tamo gde su zemaljske granice daleko pa samim tim i zemaljske nadležnosti nisu baš jasno iscrtane i podeljene.

Zbog svoje specifičnosti njega uređuju sve zemlje sveta svaka za sebe, ali prema određenim međunarodnim standardima.

Saobraćaj između zemalja se mora regulisati bilateralnim ili multilateralnim sporazumima.

Čikaška konvencija (1944)

Čikaškom konvencijom koja je usvojena 1944. godine usvojeno je prvih pet vazduhoplovnih prava koja se odnose na odvijanje komercijalnog aviosaobraćaja.


Ova prava su postala sastavni deo Međunarodnog sporazuma o odvijanju vazdušnog saobraćaja poznatog pod imenom IASTA (skraćeno od International Air Service Transit Agreement) koji je formiralo specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija za vazdušni saobraćaj (ICAO).

Svaka zemlje ima nadležnost nad sopstvenim vazdušnim područjem u kome prema sopstvenim zakonima reguliše odvijanje saobraćaja, kako prelete tako i sletanje, poletanja i prevoz putnika i robe.

U okviru rubrike "Istraživanje" u naredna četiri teksta bavićemo se slobodama u vazdušnom saobraćaju. Ima ih ukupno devet.

Prvih pet su orginalne slobode prema Čikaškoj konvenciji (1944), dok su poslednje četiri nove slobode koje su nastale u moderno doba i nisu deo IASTA Sporazuma.


Vazduhoplovne slobode (treći deo): Peta sloboda

Peta sloboda je u javnosti najpoznatija. Ona podrazumeva pravo obavljanja saobraćaja između svoje zemlje i neke druge sa komercijalnim sletanjem u treću zemlju. Ovu slobodu u Srbiji ima beloruska aviokompanija kojoj je omogućeno da leti od Belorusije do Srbije sa pravom da prevozi putnike i iz tačke međusletanja u Budimpešti.

Peta sloboda je veoma retka i za nju se avioprevoznici širom sveta veoma mukotrpno i dugotrajno bore kod nadležnih vazduhoplovnih vlasti. Ovu slobodu nedavno je dobila aviokompanija Emirates od italijanskih vlasti da na svom letu od Dubaija do Njujorka može da sleće i skuplja putnike u Milanu.

Qatar Airways ima od Mađarske dodeljeno pravo Pete slobode na svojoj ruti Doha-Budimpešta-Zagreb, ali nema ovo pravo u Turskoj za svoju liniju Doha-Ankara-Beograd tako da u tom slučaju ne može da prevozi putnike između Ankare i Beograda, već se sletanje u Ankari smatra tehničkim sletanjem.

Peta sloboda je veoma popularna u poslednje vreme s obzirom da avioprevoznicima smanjuje rizik na manje traženim i profitabilnim rutama. Uvezivanjem dve destinacije u jednu liniju sa svog matičnog aerodroma smanjuje operativne troškove, a povećava zaradu. U ovo doba krize Peta sloboda je veoma korisna alatka za smanjenje troškova avioprevoznika i za opstanak mnogih linija. Čak je i direktor Belavije priznao da bi linija od Minska do Beograda bila neisplativa, ali da je njenim uspostavljanjem preko Budimpešte smanjen rizik.

Ostali tekstovi iz ovog serija
Vazduhoplovne slobode: Prve dve
Vazduhoplovne slobode: Treća i Četvrta