Aviokompanije, turističke agencije i mediji veoma često sve takse koje putnik plaća kao dodatak na osnovnu cenu aviokarte nazivaju „aerodromskim taksama“ što je apsolutno neistinito a pri tom i stvara velike probleme aerodromima koji zbog toga trpe konstantnu negativnu kampanju. Ako se u medijima objavi da je karta 50 evra a da su aerodromske takse još 100 evra onda je potpuno jasno zašto putnici osećaju bes prema aerodromima misleći da im oni bezobrazno skupo naplaćuju svoju uslugu. A zapravo je istina da je aerodromska taksa samo jedan manji deo svih tih taksi a to putnici ne znaju. U poslednje vreme zbog protivljenja aerodroma ovakvo nazivanje taksi se sve više izbegava i odgovorni turistički radnici, aviokompanije i mediji ih nazivaju „avio taksama“ ili samo „taksama“.

Aviokompanijska doplatna taksa (YQ)
Ova se taksa označava kao YQ taksa i pod tim imenom je i poznata. Koriste je aviokompanije (a ne aerodromi) kako bi preko nje naplatili sve potrebne korekcije u ceni koje su neophodne zbog neplaniranih promena tržišnih uslova. U YQ taksu aviokompanije ubacuju sve potencijalne rizike kako bi se osigurali da će cena biti isplativa. Ova taksa je zapravo nekakva vrsta nadogradnje osnovne cene aviokarte. Kroz YQ taksu aviokompanije naplaćuju rizik od promena cene kerozina (nafte) na svetskom tržištu, rizik od terorističkih napada, od štrajkova osoblja, od prekida saobraćaja i razne druge procenjene opasnosti po profit.

YQ taksa je suštinski način da aviokompanije legalno zavaraju zakone i pravilnike o reklamiranju i izražavanju cena. Na primer aviokompanije uvedu tarifu od 19 evra za aviokartu u jednom pravcu i onda tako reklamiraju svoju uslugu a zapravo od putnika naplate 19 evra plus višestruko veći YQ pa tek onda dodaju aerodromske i druge takse. Na ovaj način se preko YQ takse „pegla“ reklamna cena aviokarata čime se legalno postiže da ona ne bude i stvarna cena prevoza.

Visina YQ takse je razlilčita u zavisnosti od aviokompanije i destinacije. Ona nije fiksna, njen iznos može varirati iz dana u dan ali generalno postoji određeni opseg u okviru koga se kreće. Na destinacijama unutar Evrope se obično kreće od 20 do 60 evra po pravcu dok je na interkontinentalnim letovima često potrebno doplatiti i 70 do 120 evra po pravcu. YQ taksa počela je da se naplaćuje kao doplata za gorivo i u početku je bila simbolična. Nazivala se „doplata za gorivo“ i to je zaista i bila. Danas ova taksa nije samo doplata za gorivo već mnogo toga drugog ali aviokompanije imaju običaj i dalje da je tako kolokvijalno nazivaju.  (Primer: YQ taksa Jat Airways-a na letu Beograd-Tivat-Beograd, na leto 2002. godine iznosila je 9,6 evra a danas ona iznosi 44 evra što je skoro pet puta više).  Ona se mora platiti uz aviokartu i to se ne može izbeći. Njena cena izlazi u zbirnoj ceni aviokarte na kraju procesa rezervacije. Pojedine kompanije čak naplaćuju dve različite doplatne takse. Jednu kao YQ a drugu pod nekom drugom oznakom. Nikada se ne zna šta je tačno uključeno u ove doplatne takse a aviokompanije su solidarne u skrivanju stvarnih troškova.

Ova taksa je glavni razlog zašto se često cena koju avioagenti saopšte putniku razlikuje od cene koja je na primer bila napisana u novinskom oglasu aviokompanije. YQ taksa može biti snižena kao znak dobre volje aviokompanije prilikom raznih promotivnih kampanja. Često se pored snižene tarife snizi i iznos YQ takse. Lowcost aviokompanije naplaćuju YQ taksu na način na koji je to rađeno u početku kada je ona uvedena kao doplata za gorivo (fuel surcharge) i u njihovom slučaju ona je znatno niža nego kod klasičnih aviokompanija koje lete na istoj ruti.

Državna taksa
Svaka država naplaćuje državnu taksu kao vid posebnog poreza na prevoz. Ova taksa je mala i iznosi svega par evra po karti. Zavisi od države a naplaćuje se za svaku državu posebno. Ne naplaćuje se za države preleta već samo za države u kojima su početna i krajnja destinacija. Ako se leti na relaciji Beograd – Amsterdam, biće naplaćene dve državne takse: jedna srpska i jedna holandska a neće bit naplaćene takse država iznad kojih je avion leteo na svojoj ruti( Mađarska, Austrija i Nemačka).

Međunarodno osiguranje putnika tokom leta
Ovo je osiguranje propisano međunarodnim pravilima o vazdušnom saobraćaju i ono je obavezno za sve putnike uključujući i decu ali i infante (bebe) mada se dešava da ponekad aviokompanije ne naplaćuju ovo osiguranje bebama. Ovo osiguranje nije zdravstveno koje vam i nije potrebno dok ste u avionu, već se radi o osiguranju u slučaju nesreće. Svi putnici avionom su osigurani da u slučaju avionske nesreće imaju obezbeđanu finansijsku pomoć u slučaju invaliditeta ili da njihovi bližnji imaju finansijsku pomoć u slučaju smrti. Ovakva osiguranja su standardni sastavni deo svih putnih karata za sve vidove saobraćaja. Putnici plaćaju ovo osiguranje i kada kupuju autobuske i vozne karte.

Aerodromska taksa
je tek jedna od brojnih taksi koje se naplaćuju zbirno uz aviokartu. Aerodromske takse se naplaćuju putnicima u odlasku i putnicima u tranzitu. Putnicima u dolasku se ne naplaćuju.

• Ako putnik leti iz Beograda za Beč u jednom pravcu biće mu naplaćena odlazna aerodromska taksa beogradskog aerodroma
• Ako leti Beograd – Beč i nazad onda mu se naplaćuje odlazna aerodromska taksa beogradskog aerodroma i odlazna aerodromska taksa bečkog aerodroma (u povratku)
• Ako leti Beograd – Beč – Peking i nazad, onda mu se naplaćuje odlazna beogradska, odlazna pekinška (u povratku) i dva puta bečka tranzitna taksa.
• Ako leti Beograd – Beč i nazad onda mu se naplaćuje odlazna aerodromska taksa beogradskog aerodroma i odlazna aerodromska taksa bečkog aerodroma (u povratku)

Aerodromske takse nisu visoke i kreću se od svega nekoliko evra pa do 25 evra maksimalno. Tranzitne aerodromske takse se odnose samo na tranzitne putnike i one su po pravilu niže od odlaznih taksi.

Sigurnosna taksa
je posebna taksa koju naplaćuju aerodromi za potrebe razvoja sigurnosnih i bezbednosnih sistema. Ova je taksa uvedena kao posledica avionskog terorističkog napada u Njujorku 2001. posle kojeg su drastično promenjeni sistemi bezbednosti u avio saobraćaju u celom svetu. U cilju razvoja ovih sistema i nabavke nove i moderne opreme aerodromi su uveli simboličnu doplatu u vidu sigurnosne takse. Od novca priklupljenog na ovaj način finansiraju se isključivo nabavka sigurnosno-bezbednosne opreme i poboljšanje bezbednosti na aerodromima. Sigrunosna taksa iznosi svega nekoliko evra, najviše do 10 evra i naplaćuje se samo po odlaznom putniku. Ova taksa se ne naplaćuje tranzitnim putnicima.

Troškovi izdavanja karte (Ticket service charge, service fee)
Aviokompanije i agencije naplaćuju uslugu izdavanja aviokarata. Nekada su aviokompanije izdavale aviokarte bez naplate ovog servisa isto kao i agencije koje su na osnovu ugovora sa aviokompanijama imale odobrenu proviziju koja se računala od osnovne cene prodate aviokarte. Kada je provizija ukinuta uveden je sistem naplate usluge izdavanja karte. Troškovi šalterske službe ili agencije se pokrivaju naplatom ove usluge. Svaki izdavalac aviokarte bilo da je u pitanju direktno aviokompanija ili posrednička agencija (avioagent) samostalno određuje visinu ove nadoknade. Ona se obično kreće od minimalnih 5 evra pa do 100 evra. Za pojedine karte izdate online preko sajtova lowcost aviokompanija ili klasičnih aviokompanija za izdate aviokarte po promotivnim cenama najčešće se naplaćuje minimalna nadoknada od 5 evra. Sličan iznos se naplaćuje i za aviokarte za bebe ili decu. Većina agencija i aviokompanija ne naplaćuju nadoknadu za aviokarte za bebe dok za dečje aviokarte naplaćuju minimalih 5 do 10 evra. Većina klasičnih aviokompanija naplaćuje nadoknadu po karti u iznosu od 10 evra ako se karta kupuje online preko njihovog sajta ili 15 do 30 evra ako se karta kupuje na šalteru. Za letove ka drugim kontinentima aviokompanije naplaćuju od 20 do 40 evra dok za karte za putovanje u biznis klasi nadoknada iznosi od 40 pa sve do 100 evra. Slične nadoknade uzimaju i turističke agencije. Agencije i avioagenti uračunaju ovu nadoknadu za svoju uslugu u ukupnu cenu aviokarte koju iskazuju putniku. Ukoliko se radi o promotivnim kartama ili izdavanju dve ili više karata za jedno putovanje avioagenti obično naplaćuju sniženu nadoknadu ili pak samo jednu nadoknadu iako se radi o više karata na taj način čineći putnicima značajnu finansijsku olakšicu.

Napomena: Sve cene u tekstu su samo informativnog karaktera i iznete su samo kao primer razlika koje postoje u zavisnosti od načina izdavanja karte i destinacije.