Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i ambasador Nemačke Volfram Mas su krajem prošle godine svečano pustili u rad prvu "elektronsku kapiju" (e-gate) na beogradskom aerodromu.
Kapija je donacija nemačke kompanije Milbauer a namenjena je putnicima koji ulaze u Srbiju. Osnovna funkcija kapije je provera biometrijskih pasoša. Putnici koji se odluče za korišćenje kapije ne moraju da čekaju u redu za pasošku kontrolu na ulasku u zemlju. Kompletnu proceduru mogu obaviti sami i to znatno brže.
"Bila je velika gužva na pasoškoj kontroli. Ispred svih šaltera su bili dugački redovi. Ispred elektronske kapije nije bilo nikoga. Otišao sam tamo i bez ikakvih problema sam obavio proveru. Veoma je jednostavno i zaista brzo. Bilo mi je potrebno manje od jednog minuta da prođem kontrolu" – rekao nam je Slavko, državljanin Republike Srbije koji poseduje biometrijski pasoš i koji se vratio iz Barselone ostavivši desetine putnika da čekaju pograničnog policijskog službenika da im uzme pasoš na proveru.
Iako je elektronska kapija zvanično puštena u rad 23.12.2010. godine njeno korišćenje se do danas ne može izmeriti čak ni promilima. Goran Jokić, zastupnik nekoliko aviokompanija u Srbiji, smatra da su srpski putnici plašljivi kada su nove tehnologije u pitanju: "Naši putnici se ne snalaze sa novim tehnologijama, online poslovanjem i automatizovanim procedurama. Oni nisu upoznati sa mogućnostima i prednostima novih tehnologija, a ako jesu onda se i plaše da ih koriste."
U MUP-u Republike Srbije nam je rečeno da je uputstvo za upotrebu elektronske kapije istaknuto na vidnom mestu ispred šaltera pasoške kontrole. Tabla sa uputstvom sadrži obaveštenje da pomenutu kapiju mogu koristiti isključivo državljani Republike Srbije, koji imaju putnu ispravu sa otiskom prsta u čipu (EAS standard), izdatu posle 01. decembra 2009. godine, a ne svi koji poseduju biometrijske pasoše (VAC standard), jer osnovna procedura korišćenja e-kapije upravo proverava otisak prsta osobe sa otiskom u čipu.
Procedura korišćenja kapije je jednostavna. Elektronska kapija se sastoji od dvostrukih vrata. Ispred prvih vrata putnik se identifikuje postavljanjem plastificirane stranice pasoša na skener sa desne strane. Prva vrata se otvaraju i putnik uzima svoj pasoš i ulazi "u kapiju", gde ostavlja otisak kažiprsta na za to predviđeno mesto (skener). Uređaj automatski prepoznaje otisak i proverava identifikaciju. Ukoliko je sve u redu druga kapija se otvara i putnik može da uđe u Srbiju. Ukupna procedura traje oko 40 sekundi. Ukoliko identifikacija ne bude uspešna putnik ima drugi i treći pokušaj. Ako ni nakon tri pokušaja identifikacija ne bude moguća, putnik se upućuje na proveru kod službenika pogranične policije.
Iako je procedura jednostavna i zahteva malo vremena, putnici nisu spremni ni da je probaju već i dalje nervozno cupkaju u redovima na klasičnim šalterima. Kako su nam u MUP-u rekli, od puštanja u rad e-kapije, svakodnevno postoje putnici koji je koriste ali ne u meri koju pruža kapacitet uređaja.
Na osnovu evidencije aktivnosti e-kapije, od početka 2011. godine, a zaključno sa 30.07.2011. godine, ukupan broj građana koji je uspešno prošao provere i ušao u zemlju koristeći ovaj elektronski sistem je 1.739 lica. U istom periodu beogradski aerodrom, gde se nalazi kapija, je zabeležio promet od 1,72 miliona putnika. Na aerodromu na koji svakog dana doputuje nekoliko hiljada putnika kapiju koristi tek osam putnika u proseku.
Da bi kapija bila dostupna i građanima drugih zemalja potrebno je da se uspostavi saradnja sa nadležnim državnim organima tih zemalja. Za sada će njene prednosti moći da koristi preko 1,5 miliona građana Srbije sa savremenim biometrijskim pasošima koji se odluče na putovanje avionom i koji se osmele da probaju nešto savremeno i jednostavno. Iako svuda u svetu važi poslovica da se čovek na dobro lako navikne, to izgleda nije slučaj i u Srbiji.
(c) D. Nikolić, Sve veće gužve na pasoškoj kontroli na beogradskom aerodromu
