Vazdušni saobraćaj je veoma specifičan pošto se odvija tamo gde su zemaljske granice daleko pa samim tim i zemaljske nadležnosti nisu baš jasno iscrtane i podeljene.
Zbog svoje specifičnosti njega uređuju sve zemlje sveta prema određenim međunarodnim standardima, a saobraćaj između zemalja se mora regulisati bilateralnim ili multilateralnim sporazumima. Svaka zemlje ima nadležnost nad sopstvenim vazdušnim područjem u kome prema sopstvenim zakonima reguliše odvijanje saobraćaja, kako prelete tako i sletanje, poletanja i prevoz putnika i robe.
Vazduhoplovnih sloboda Ima ukupno devet. Prvih pet su orginalne slobode prema Čikaškoj konvenciji (1944), dok su poslednje četiri nove slobode koje su nastale u moderno doba. One nisu formalno deo ICAO sporazuma, ali je njihova primena široko rasprostranjena kroz brojne bilateralne sporazme, a posebno kroz sporazume o otvorenom nebu (ECAA, EU-USA i dr.)
IASTA Sporazum
Čikaškom konvencijom koja je usvojena 1944. godine usvojeno je prvih pet vazduhoplovnih prava koja se odnose na odvijanje komercijalnog aviosaobraćaja. Ova prava su postala sastavni deo Međunarodnog sporazuma o odvijanju vazdušnog saobraćaja poznatog pod imenom IASTA (skraćeno od International Air Service Transit Agreement) koji je formiralo specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija za vazdušni saobraćaj (ICAO).
Leave A Comment
You must be logged in to post a comment.