U Beogradu je danas održana konferencija na temu strategije razvoja vazdušnog saobraćaja u Srbiji.

Panel je organizovalo Ministarstvo saobraćaja Republike Srbije, a domaćin je bila Kontrola letenja Srbije i Crne Gore.

Razgovor na ovu temu privukao je iznenađujuće veliki broj učesnika, gostiju i novinara. Među govornicima su bili direktori svih srpskih vazduhoplovnih preduzeća i agencija.

Tu su bili i mnogi privrednici, ekonomski analitičari, novinari koji prate avijaciju, ali i predstavnici diplomatskog kora.

Današnja diskusija je prva posle dve godine koja se bavi temom vazdušnog saobraćaja, a domaćin ministar Mrkonjić je u sebi svojstvenom maniru rekao da će sledećeg meseca biti organizovana još jedna ovakva diskusija na kojoj bi trebalo i da se podsetimo šta je to sve danas obećano da će uskoro biti urađeno.

Ministrov pomoćnik zadužen za vazdušni saobraćaj Milutin Popović je veoma detaljno okupljenima predstavio sve značajne činioce u vazdušnom saobraćaju. Već u tom uvodnom izlaganju se jasno napravila podela na one koji su uspešni i na one koji to nisu.
 

…………………………………………
Foto: Milutin Popović, pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj
 

Popović je istakao kao najsvetlije primere Kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA), aerodrom "Nikola Tesla" i Direktorat civilnog vazduhoplovstva.

Sa one druge strane se nalaze Jat Airways i nekoliko preduzeća, koja su od njega zavisna, poput Jat Tehnike, Jat Keteringa i SU-porta.

Opšti je utisak da se Jat Airways mora sačuvati kao nacionalna aviokompanija i da je stabilan Jat ključni cilj svih vazduhoplovnih preduzeća u Srbiji. Sa ovom tezom se nije složio ekonomski analitičar Milan Kovačević, koji je zagovornik ideje da Beograd treba da se razvije kao regionalni centar (hab) i da za to nije neophodan Jat, ili kakva nacionalna aviokompanija, već da tu ulogu razvojnog zamajca može da odigra i neka privatna aviokompanija, pa čak i dve-tri koje bi imale u Beogradu svoje baze.

Od svih preduzeća koja zavise od nacionalne aviokompanije, Jat Tehnika je jedino koje se kako tako održava na površini Jatovog živog blata. Direktor Tehnike Srđan Mišković je sa ponosom istakao da je ovo preduzeće od nedavno osposobljeno i za linijsko održavanje aviona Airbus iz A320 familije pa će zahvaljujući novom sertifikatu dobiti i nove klijente. Cilj Jat Tehnike je da smanji zavisnost od Jat Airwaysa.

U grupi onih koji predstavljaju uspešne primere nalazi se i domaćin današnjeg skupa Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA). Njen direktor Nikola Stankov je u veoma ubedljivom izlaganju predstavio ovo preduzeće kroz prizmu međunarodnih uspeha. Već treću godinu SMATSA osvaja drugo mesto među 54 nacionalne kontrole letenja u Evropi prema 11 parametara Eurocontrola u oblasti bezbednosti.

Foto: Učesnici panela Srđan Mišković (levo), direktor Jat Tehnike, prof. dr Velimir Radosavljević (u sredini), direktor aerodroma "Nikola Tesla" Beograd i Vladimir Ognjenović (desno), direktor Jat Airways-a, (c) Tanjug

Direktor aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu, prof. dr Velimir Radosavljević je predstavio uspeh aerodroma u prethodnim godinama poredeći ga sa konkurentskim aerodromima u regionu. Aerodrom u Beogradu se razvija ne samo prema povećanju prometa i broja putnika, već u tehnološkom smislu, što je i najvažnije. Prema infrastrukturi i opremljenosti beogradski aerodrom je lider u regionu Balkana, a njegov direktor je posebno ponosan što su sva unapređenja aerodroma urađena isključivo iz sopstvenih sredstava, dakle plaćena su novcem koji je aerodrom samostalno zaradio bez dinara kredita ili državne pomoći. Ovo preduzeće uvek radi neka poboljšanja i unapređenja, a nedavno je završena prva faza rekonstrukcije terminala 2 čime je aerodrom dobio sasvim novi izgled, a uskoro će dobiti i nove sadržaje.

Direktor Jat Airwaysa, Vladimir Ognjenović je imao optimistično izlaganje pod naslovom "Novi početak". On je izneo projekcije Jata za ovu godinu prema kojima možemo očekivati 1,5 miliona putnika, svođenje broja zaposlenih na optimalan nivo (prema proceni to je 739 radnika) i obnovljenu flotu iznajmljivanjem šest aviona (četiri za srednjelinijski saobraćaj i dva za regionalni saobraćaj). Ognjenović je naveo ohrabrujuće podatke prema kojima Jat uspeva da sačuva tržište od sve jače niskotarifne konkurencije i da se već tri godine drži na udelu od 44% domaćeg tržišta. Po pitanju dugovanja naveo je da se radi isključivo o dugovanjima prema domaćim dobavljačima, ali da će se sa njima vode stalni pregovori.

Foto: Skup u Kontroli letenja je izazvao veliku pažnju stručne javnosti i novinara

Sasvim očekivano na današnjoj konferenciji Jat je bio centralna tema i najveći broj novinarskih pitanja i diskusija vodio se o nacionalnom avioprevozniku. Ministar Mrkonjić je rekao da sadašnje rukovodstvo Jata ima rok do kraja godine da kompaniju dovede "na pozitivnu nulu". Na koji način će se rešiti problem Jata ostaje nam da vidimo u narednom periodu. Njegov zamenik je rekao da postoji nedavno usvojeni biznis plan za restruktuiranje Jata ali da on nije nepromenjiv. On će ostati otvoren za sve sugestije i predloge sa strane. Popović i Mrkonjić su pozvali celokupnu stručnu javnost da učestvuje u obnovi Jata.

Portal Aviokarta.net je imao svog predstavnika na ovoj mini konferenciji i u narednim danima imaćete priliku da pročitate više o pojedinim temama o kojima je danas bilo govora. Ovaj izveštaj sa konferencije završićemo citatom Velimira Radosavljevića, direktora beogradskog aerodroma koji je jedini od svih učesnika podsetio na suštinu aviosaobraćaja i na njegovog krajnjeg korisnika – putnika. Dok se u Evropi i svetu putnik u svim strategijama razvoja stavlja u centar i u prvi plan, kod nas se o njemu jedva progovara, a još manje misli. Zato je završnica izlaganja gospodina Radosavljevića veoma značajna i daje nadu da će u nekom narednom periodu putnik biti taj o čijim interesima će se voditi računa.

"Aerodromi, aviokompanije i sva ostala preduzeća koja su ovde prisutna postoje samo zbog svojih korisnika.  To su putnici. Sa jedne strane Srbija je potpisala Sporazum o otvorenom nebu. To su naše evropske obaveze i mi to treba da uradimo i na neki način figurativno smo već postali deo Evropske unije u pogledu vazdušnog saobraćaja i pre nego što je zemlja pristupila Uniji. Sa druge strane postoje interesi države, privrede, poslovnih ljudi, turističke privrede, ali možda sve to treba da stavimo na neki način po strani i da izdvojimo nešto što je još važnije. To su interesi putnika i građana Srbije i naših sunarodnika koji su nažalost rasuti svuda po Evropi i Svetu. Oni žele od nas da putuju bezbedno, sigurno, udobno i na vreme. Njima treba putovanje po što jeftinijim cenama, što pristupačnije i uz što bolju uslugu. Mislim da svi zajedno koji radimo na ovom poslu moramo da imamo to u vidu i da to treba da bude naša vizija."