U septembru je smanjena razlika između zemalja Evropske unije i ostalih evropskih zemalja (Island, Norveška, Rusija, Švajcarska, Srbija, Turska…) kada je u pitanju porast broja putnika.

Ovaj podatak je saopštio Međunarodni aerodromski savet Evrope (ACI Europe) u svom redovnom mesečnom izveštaju o kretanju broja putnika na aerodromima širom Evrope.

U septembru je porast putničkog aviosaobraćaja u Evropi iznosio 3,9 posto, u zoni EU je bio 3,8 posto, a van EU 4,3 posto. Porast obima teretnog (kargo) saobraćaja je 2,9 posto.

Olivijer Jankovec, generalni direktor Međunarodnog aerodromskog saveta je izjavio da je rast saobraćaja nastavljen uprkos velikom štrajku pilota Air France i lošim ekonomskim pokazateljima.

"Najveći generator rasta su i dalje lowcost aviokompanije. Ukrajina i Izrael beleže pad broja putnika, dok zemlje koje su imale snažan rast donedavno poput Rusije i Turske pokazuju usporavanje ovog trenda. Sjajni primeri rasta broja putnika u Evropi su Island, Moldavija i Srbija koje zajedno imaju porast od preko 20 posto", rekao je Jankovec.

Od glavnih evropskih aerodroma beogradski se ponovo našao u samom vrhu. On je prvi aerodrom prema stopi rasta putnika sa 38,8 posto tokom septembra. Ispred njega je jedino mali aerodrom Šamberi u francuskim Alpima, koji većinom prima sezonski (zimski) čarter saobraćaj slabog inteziteta. Od većih aerodroma posle Beograda veliki rast ima i aerodrom u glavnom gradu Moldavije Kišinjevu (+38,7%), ruski aerodrom u Mineralnim vodama (+31,3%) i grčki aerodrom na ostrvu Santorini (+26,4%). Svi ovi aerodromi su u grupi najmanjih aerodroma Evrope koji godišnje imaju do pet miliona putnika.

Beograd se u septembru našao na fantastičnom 77 mestu u Evropi prema ukupnom broju registrovanih putnika (485.536) i nadmašio je čak i Rigu, Krakov, Adanu i Keflavik. Ukupno gledano od početka godine beogradski aerodrom "Nikola Tesla" je na 80. mestu u Evropi.

Rast broja putnika imaju i aerodromi srednje veličine u Bazelu, Napulju, Ibici, Bukureštu, veliki aerodromu u Atini (+22,9%), Istanbulu (Sabiha Gukčen, +18,5%), Briselu (+17,7%) i Lisabonu (+16%).

Najveći evropski aerodromi takođe rastu i to po značajnoj stopi rasta. Predvodnik je istanbulski aerodrom Ataturk, koji ove godine beleži značajan rast (u septembru je to bilo +11%) i koji će na kraju godine najverovatnije izviti na četvrto mesto najprometnijih evropskih aerodroma, odmah iza londonskog Heathrowa, pariskog Charles de Gaulla i aerodroma u Frankfurtu, čime će sa četvrte pozicije pomeriti amsterdamski Schiphol. Veliki rast su zabeležili još i rimski Fjumićino, moskovski Šeremetjevo, El Prat u Barseloni i londonski Gatwick.

Sa druge strane medalje u septembru našli su se pariski aerodrom Charles de Gaulle sa više od 12% manje putnika, a šampion je Kijev, koji je zabeležio čak za četvrtinu manje putnika nego prošlog septembra.

Međunarodni aerodromski savet Evrope okuplja više od 200 evropskih aerodroma koji ostvare skoro 90% ukupnog evropskog putničkog prometa.