Varšavska konvencija
Varšavska konvencija je osnovni međunarodni pravni akt koji reguliše civilni aviosaobraćaj. Ovaj dokument je usvojen 12. oktobra 1929. godine. Ovo je prvi ozbiljan dokument koji ima međunarodni značaj i koji reguliše odnose putnika i aviokompanija, prevoz ljudi, prtljaga ili robe.
Varšavskom konvencijom uvedena je aviokarta kao osnovni putni dokument koju je svaka aviokompanija u obavezi da izdaje. Takođe je uvedena i prtljažna karta odnosno kupon koji se odnosi na prevoz prtljaga.
Dokument reguliše obaveze aviokompanija prema putnicima u slučaju kašnjenja ili otkazivanja leta kao i nesreća. S obzirom na brojne promene u avio saobraćaju i Varšavska konvencija je morala preživeti određene izmene i dopune u cilju prilagođavanja modernijim vremenima.Varšavska konvencija postavila je čvrste temelje civilnom aviosaobraćaju i ona predstavlja osnovu današnje regulacije. Osnovni principi zaštite putnika primenjujue se i danas u modifikovanom obliku.
Čikaška konvencija
je potpisana 7. decembra 1944. godine od strane 52 države. Ovom konvencijom uvedene su prve promene u osnovni dokument iz Varšave. Potpisan je set međunarodnih zakona o saobraćaju i ustavnovljeno je takozvanih “pet sloboda” u aviosaobraćaju. Najvažnije odluke koje su donete na sastanku u Čikagu imaju veze sa suverenitetom vazdušnog prostora, odnosno sa pravima i obavezama svih zemalja potpisnica.
Osnovni član ove konvencije svim zemljama garantuje ekskluzivni suverenitet neba iznad sopstvene teritorije. Zemlje članice takođe imaju pravo kontrole stranih letelica koje se nađu na njihovoj teritoriji bez prava na bezrazložno zadržavanje. Uveden je i bescarinski režim na nebu iznad državne teritorije. Odnosno, ništa što je deo aviona, opreme, prtljaga i tereta u njemu ne podleže carinskim propisima zemlje preko koje se vrši prelet. Avioni su tako postali bescarinski prostori a to je omogućilo razvoj duty free shopova na aerodromima.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1996. godine dan kada je potpisana Čikaška konvencija (7. decembar) proglasila Međunarodnim danom civilne avijacije.
Ženevska konvencija (1948)
postavlja osnovu prava putnika u civilnom aviosaobraćaju. Ovom konvencijom uveden je set pravila za postupanje aviokompanija u slučaju incidenata tokom leta ili avionskih nesreća. Uvodi se odgovornost aviokompanija prema putnicima i vlasnicima transportovane robe i prtljaga.
Haški protokol
Ovim protokolom iz 1955. izvršene su nove promene Varšavske konvencije i urađeno je njeno prilagođavanje tom vremenu i novim uslovima u saobraćaju posebno u vezi sa prevozom putničkog prtljaga. Uvodi se pravni princip prima facie. Prtljag koji je predat ovlašćenom službeniku aviokompanije bez protesta, postaje od tog trenutka odgovornost aviokompanije. Sve sumnjive sadržaje, neregularnu težinu ili dimenzije predatog prtljaga službenik aviokompanije dužan je da ispita i da uloži prigovor (protest) ukoliko je bilo šta od navedenog suprotno pravilima aviokompanije ili pravila prevoza.
Pariski sporazum (1956)
je odredio prava i obaveze u nelinijskom i čarter aviosaobraćaju. Svi letovi koji se ne obavljaju po unapred određenom dugoročnom rasporedu mogu se obaviti bez potrebe pribavljanja posebnih dozvola od strane nadležnih lokalnih vlasti. U ove letove se ubrajaju svi humanitarni letovi, letovi malih aviona do 6 putničkih mesta, čarter letovi kod kojih se ne vrši zasebna prodaja aviokarata kao i letovi koji se obavljaju redovno ali veoma retko (ne češće od jednom mesečno).
Montrealski protokoli
Od 1975. godine ICAO čije je sedište u Montrealu donosi brojne protokole koji sukcesivno stupaju na snagu. Njihova osnova je Varšavska konvencija.
mislim da bi negde trebalo napisati nešto i o vazduhoplovnim slobodama (prva, druga i ostala prava)