Evropska komisija je juče zatvorila pregovore sa predstavnicima američkih vlasti u vezi sa planiranim promenama važećeg sporazuma o razmeni podataka o putnicima.

Američka strana je početkom godine izašla sa predlogom za promenu ovog sporazuma (EU-US Passanger Name Record Agreement), kojima bi se omogućilo čuvanje svih prikupljenih podataka o putnicima u periodu od 15 godina.

Evropske organizacije i pravna udruženja oštro su se usprotivili ovakvim planovima ističući da on krši osnovno ljudsko pravo na privatnost.

Po starom sporazumu koji je još uvek na snazi aviokompanije su obavezne da od putnika koji putuju ka Sjedinjenim Državama prikupljaju čak 19 različitih podataka uključujući i broj kreditne kartice i broj telefona. Ove podatke je obrađivala Američka Služba za domovinsku bezbednost (US Department of Homeland Security).

Aviokompanije su po ovom sporazumu u obavezi da u sve rezervacije unesu tražene podatke o putnicima najkasnije 72 sata pre putovanja. U protivnom bi ulazak putnika u Sjedinjene Države bio odbijen, a aviokompanije bi morale da plate kaznu.

Po novim pravilima oko kojih se ove godine podigla velika buka i vodila duga polemika, aviokompanije bi trebalo da još ranije dostavljaju podatke o putnicima, a oni bi bili čuvani narednih 15 godina.

Aviokompanije su stale na stranu protivnika ovog sporazuma, pošto bi on zahtevao od njih da krše prava putnika na privatnost i tako bi mogle biti suočene sa visokim odštetnim zahtevima. Ukoliko bi odbili da prikupljaju tražene podatke onda bi se suočili sa zabranom letenja ka Sjedinjenim Državama.

Tokom pregovora se došlo do toga da problem nisu podaci ukoliko bi se oni samo dostavljali i nakon provere brisali i uništavali već da je problem zahtev da se oni čuvaju u posebnim bazama tako dugi vremenski period kao što je 15 godina. Postavilo se ozbiljno pitanje ko će ih čuvati i kako. U takvim okolnostima mogućnosti zloupotrebe ličnih podataka se drastično uvećavaju.

Jučerašnjim slanjem sporazuma Evropskom Parlamentu na usvajanje označeno je da je postignut kompromisni dogovor, kojim se obezbeđuje zaštita privatnosti. Naime, podaci će morati da se nakon šest meseci čuvaju u potpuno anonimnom obliku ali tako da im se narednih deset godina može pristupiti ukoliko postoji potreba zbog istrage. Do 15 godina bi se čuvali podaci o osobama koje su od ranije bile povezane sa terorističkim aktivnostima.

Uprkos brojnim protivljenjima u Evropskoj Uniji, očekuje se da će njen parlament usvojiti predložene izmene sporazuma (iz 2007.) koji će nakon toga morati da sačeka i na ratifikaciju nacionalnih parlamenata svih zemalja članica Unije.