Moguća zabrana preleta Rusije na trans – kontinentalnim letovima između Evrope i Azije štetila bi i Zapadu i Moskvi.

Sankcije su „glupa ideja”, izjavio je ruski premijer Dmitrij Medvedev uoči glasanja „dvadesetosmorke” o najnovijem spisku uslovnih ograničenja za biznis između EU i Rusije.

Pretnja zatvaranja vazdušnog prostora Rusije (od Urala na istok) evropskim aviokompanijama svrstava se, sa finansijskog stanovišta, u meru koja bi donela mnogostruke i dalekosežne štete obema stranama.

Evropski avio-prevoznici i zvanična Moskva sklopili su sedamdesetih godina prošlog veka sporazum kojim je vazduhoplovnim kompanijama dozvoljen redovan prelet ruske teritorije,preko Sibira, na rutama ka Aziji i nazad.

Taj dogovor omogućio je prevoznicima da skrate putovanja od Evrope do Japana i Južne Koreje na primer, za četiri sata, tj. najmanje 2.500 kilometara po letu, i pri tom na gorivu i taksama svaki put uštede 30.000 američkih dolara.

Zauzvrat, ruski državni avio-prevoznik „Aeroflot” ubira naknadu za evroprelete nad Sibirom. Koliko lane, „Aeroflot” je zbog ovog korišćenja sibirskog neba od evropskih prevoznika inkasirao 170 miliona američkih dolara, ili 18 odsto ukupnih godišnjih prihoda, navodi agencija Blumberg. Londonski „Fajnenšel tajms” tvrdi istovremeno da „Aeroflot” od ovih preleta prihoduje do 300 miliona američkih dolara godišnje.

Šezdesetak evropskih aviokompanija na putničkim i kargo linijama za Daleki istok uveliko koriste rusko nebo iza Urala. Prema podacima „Flightradar24.com”, „Air France-KLM” na toj ruti ima 249 letova nedeljno, „Lufthansa” 220, „Finnair” 115, „British Airways” 93, SAS 37, „Alitalia” 33…

Nakon što je letos niskobudžetnom „Dobroletu” (ćerka kompanija „Aeroflota”) zabranjeno sletanje na teritoriju EU, ruski predsednik Vladimir Putin zapretio je da će Moskva uzvratiti. Delimično ili kompletno zatvaranje ruskog neba za evropske prevoznike pojavilo se tako sredinom jula kao novo oruđe u arsenalu međusobnog saplitanja Zapada i Rusije.

Reakcija berzi na tu Putinovu pretnju sasvim jasno pokazuje šta ozbiljan biznis misli o ovoj razmeni poslovnih klipova.

Akcije većine evropskih aviokompanija  („Lufthansa”, „Finnair”, „British Airways”, „Ibera”, „Air France-KLM”…) izgubile su između jedan i pet i po procenata vrednosti. Istovremeno, akcije „Aeroflota” pale su 5,9 odsto i spustile se na najnižu vrednost od sredine aprila.

Najnovija pretnja Moskve da bi moga „asimetrično ” uzvratiti najnovijim, uslovno oročenim, sankcijama EU već izaziva strepnju u civilnom vazduhoplovstvu Evrope. Ukoliko bude primorana da rute ka Aziji izmesti sa ruskog neba, „Lufhansa” bi se u sledeća tri meseca mogla suočiti sa gubitkom od oko milijardu američkih dolara, prenose ruski mediji. Kako bi se eventualna zabrana korišćenja ruskog neba evropskim prevoznicima mogla odraziti na dolete „Aeroflota” na aerodrome EU, za sada nije izvesno.

Ukoliko bi rusko nebo postalo zatvoreno za desetine evropskih aviokompanija koje tim putem redovno servisiraju vazdušne veze sa Azijom, prevoznici bi mogli biti prinuđeni da „spuste” letove na istok preko Persijskog zaliva, gde su zagušenja i bezbedonosni rizici veoma veliki.

Istovremeno, nije jasno da li bi Moskva bila spremna da zatvori nebo i za azijske prevoznike iz zemalja koje drže stranu Zapada u ukrajinskoj krizi. Zagonetka je istovremeno šta bi u sledećoj fazi „rata sankcijama” mogla biti sudbina transkontinentalnog kargo prevoza…