Jedna od najvažnijih priprema za svako putovanje je i obezbeđivanje međunarodnog zdravstvenog osiguranja.
Državljanima Srbije i drugih zemalja regiona nekada je zdravstveno osiguranje bilo obavezno da bi mogli da dobiju šengensku vizu. Međutim i danas kada vize nisu potrebne ostala je obaveza posedovanja osiguranja. Putnici tu činjenicu često zanemaruju i danas veoma lako kreću na put, a da prethodno nisu obezbedili zdravstveno osiguranje.
Ovo je veoma loš način da se počne putovanje. Prvenstveno je u interesu samog putnika da bude siguran da će u slučaju bilo kakvih zdravstvenih problema biti u mogućnosti da primi adekvatnu medicinsku pomoć i da nabavi neophodne lekove.
Osim toga, prema pravilima ulaska stranaca u zemlje Šengena neophodno je i dalje zdravstveno osiguranje. Pogranična policija ima pravo da traži polisu zdravstvenog osiguranja na uvid i da odbije ulazak putniku koji je ne poseduje. Iako vize nisu potrebne, ne sme se zaboraviti da zdravstveno osiguranje jeste.
Ono nije skupo, košta oko jednog evra po danu boravka i treba ga uzeti tako da pokriva boravak od prvog do poslednjeg dana, plus koji dan više. Takođe treba da pokriva zemlju ili zemlje boravka i tranzita. Sve domaće osiguravajuće kuće nude uslugu međunarodnog zdravstvenog osiguranja.
Ovo obavezno i poželjno osiguranje može da se nađe u paketima međunarodnog putnog osiguranja koji osim zdravstva pokriva i druge oblasti u kojima može doći do neplaniranih i neželjenih događaja.
Putna asistencija je deo ovih paketa osiguranja i ona podrazumeva osim klasične pomoći na putu za osobe koje putuju automobilom i razne druge vidove pomoći poput pravnih i prevodilačkih usluga ali i raznih usluga koje se tiču putovanja avionom.
Putnici u aviosaobraćaju mogu imati dodatnu pomoć ukoliko poseduju međunarodno putno osiguranje. Nažalost, broj uluga za putnike u aviosaobraćaju je izuzetno mali i stiče se utisak da je ovaj vid putovanja prilično zapostavljen u Srbiji. Od desetak velikih osiguravajućih kuća kod nas samo dve nude i posebne usluge vezane za avioputovanja. To su AXA i UNIQA. Ove dve kuće u okviru putnog osiguranja nude i pomoć u pronalaženju izgubljenog prtljaga, simboličnu odštetu ako se prtljag izgubi ili je ukraden (do 200 evra, u zavisnosti od paketa).
|
Zdravstveno osiguranje u tranzitnim zonama na aerodromima |
|---|
|
Domaće zdravstveno osiguranje važi samo na teritoriji zemlje i njegova važnost prestaje prelaskom granice. Takođe međunarodno zdravstveno osiguranje važi na teritoriji zemlje u koju se putuju i njegova važnost počinje ulaskom u tu zemlju. Putnici se sa pravom mogu pitati kakvo osiguranje onda imaju u tranzitnoj zoni na aerodromima, kada se nalaze na "ničijoj zemlji". Odgovor je vrlo jednostavan: u tranzitnim zonama nije potrebno nikakvo zdravstveno osiguranje. Plaćanjem aerodromske usluge kroz tzv. aerodromsku taksu putnik je osiguran preko polise osiguranja samog aerodroma. On takođe ima pravo na hitnu medicinsku pomoć, koju jedino i može da dobije na takvim mestima. A ova pomoć je besplatna svuda u svetu. Ukoliko zdravstveno stanje putnika zahteva dalje lečenje i zbrinjavanje on će biti prebačen u najbližu bolnicu koja je na teritoriji određene zemlje, a tamo će ga pokrivati njegovo međunarodno osiguranje. |
U slučaju otkazanog leta ili gubitka vezanog leta zbog kašnjenja prvog, putnik koji je osiguran može dobiti odštetu do 150 evra. Deca koja su tokom putovanja ostala bez nadzora i pratnje mogu dobiti aviokartu za povratak kući. I to je sve što putnici u aviosaobraćaju mogu da očekuju od srpskih osiguravajućih kuća i to samo pod uslovom da su uplatili najskuplji paket osiguranja (Ekskluziv). Kod osnovnog paketa ove usluge nisu na raspolaganju.
Pravo na odštetu u slučaju kašnjenja ili otkazivanja leta putnici automatski imaju prema zakonima Evropske unije i Republike Srbije i bez ikakvog dodatnog osiguranja. Tako da ove usluge u paketima koji se nude na tržištu i nemaju konkretan značaj za putnike.
Jedino osiguranje koje bi još moglo da se odnosi i na putnike u vazdušnom saobraćaju je najstarije osiguranje koje postoji – od nesrećnog slučaja (nezgode). Putnici koji to žele mogu da sklope ugovor o osiguranju prema veoma fleksibilnim obrascima osiguravajućih kuća za slučaj bilo kakve nezgode.
U nezgode se računaju i one koje se mogu desiti u vazdušnom saobraćaju. Polise pokrivaju razne situacije, a putnicima sleduje odšteta u slučaju povrede ili trajnog invaliditeta. Takođe u slučaju smrti korisnici polise dobijaju odštetu.
Ova osiguranja nude sve osiguravajuće kuće na razne načine i prema veoma različitim pravilima. Zato se savetuje putnicima da pre sklapanja ugovora dobro provere šta sve obuhvata osiguranje i posebno da naglase da su zainteresovani za pokriće u slučaju avionskih nesreća.
Osiguranje od saobraćajnih nesreća (uključujući i avionske) je prema domaćim i stranim zakonima obavezno i svaki putnik kada kupuje kartu u toj ceni plaća i ovo osiguranje. Sva preduzeća koja obavljaju saobraćaj moraju da poseduju polisu osiguranja koja pokriva štetu pričinjenu putnicima, prtljagu i trećim licima. Tako da putnici čim kupe kartu već imaju ovo osiguranje koje je suštinski isto kao i dodatno neživotno osiguranje za slučaj nezgode.
