OKI Air grupacija osnovana pre 20 godina u Podgorici. Generalni je zastupnik Adria Airways-a u Crnoj Gori, Srbiji i Bosni i Hercegovini, Croatia Airlinesa u Crnoj Gori i od 01. maja ove godine italijanske nacionalne avio kompanije Alitalia u Crnoj Gori.

Ova kompanija je i prodajni zastupnik i aerodromski predstavnik Croatia Airlines-a u Srbiji od kada je hrvatska kompanija uvela redovne sezonske linije prema Beogradu.

Orhan Hodžić, predsednik OKI Air grupacije je veoma poznat širom bivše Jugoslavije. On je jedan od stručnjaka koji najbolje poznaje prilike u avio saobraćaju u ovom regionu.

Kako trenutno sve avio kompanije na jugoslovenskom prostoru imaju izuzetno teške periode, mnoge propadaju i preti im gašenje, neke se još uvek izvlače i nadaju se oporavku, zamolili smo gospodina Hodžića da sa našim čitaocima podeli svoje stavove o aktuelnoj situaciju u avio saobraćaju u regionu.

Kakvo je vaše mišljenje o aviokompanijama u bivšoj Jugoslaviji u ovom trenutku?

Činjenica je da su avio kompanije na kompletnom eks-JU prostoru u velikim problemima. Ranije su nacionalne aviokompanije, uprkos svim teškoćama, bile finansirane i pomagane od strane svojih država. To sada više nije slučaj u zemljama koje su ušle ili su na putu za ulazak u EU, kao Slovenija i Hrvatska. Te kompanije su prepuštene samostalnom održavanju i funkcionisanju. Nacionalne aviokompanije drugih država u regionu, iako pomognute od strane države, takođe posluju sa velikim problemima i velikim gubicima. Zato i inicijativa za udruživanjem aviokompanija u regionu ima svoje opravdanje i smisao, kako bi se zajedničkim snagama pronašli najbolji načini smanjenja gubitaka i stvaranja profita.

Da li je moguće uraditi bilo šta u pravcu spajanja ili bolje saradnje aviokompanija sa ovog prostora?

Smatram da je već trebalo raditi na tom udruživanju i zajednički pronalaziti najpovoljnije mogućnosti za uspešno poslovanje pre svega kroz eksploatisanje zajedničkih linija i razmeni flote. Ja sam često učestvovao u razgovorima na tu temu. Uglavnom, ti razgovori i dogovori nikada nisu realizovani zbog, najčešće, nacionalnog ponosa aviokompanija da ne prepuste jedni drugima povoljniji deo tržišta. Udruživanjem aviokompanija moglo bi doći do nekog boljeg odbrambenog sistema prema drugim stranim aviokompanijama koje svakodnevno sve agresivnije osvajaju ove naše prostore i time uzimaju ogroman broj putnika zahvaljujući nama koji smo dosta razjedinjeni, kako kompanije van regiona, tako i lowcost kompanije. Zajedničkim nastupom i korišćenjem zajedničkih kapaciteta i povoljnijom ponudom, omogućili bi da putnici iz dijaspore lete našim nacionalnim kompanijama a ne stranim.

Adria Airways je trenutno u veoma nezgodnoj situaciji. Beleži se pad broja putnika, traži se strateški partner, a planira se i redukcija flote. Šta možemo očekivati od ove kompanije u budućnosti? Hoće li opstati i kako bi mogla izgledati?

Situacija u Adriji nije baš sjajna, ali ja sa sigurnošću mogu reći da je ipak ova aviokompanija od svih na eks-JU prostoru, najbolje organizovana i najefikasnije posluje. To je kompanija sa daleko najboljim mogućnostima. Ima prilagođenu flotu potrebama tržišta, čime postiže što bolje rezultate.
 

…………………………………………..
Foto: Adria Airways, (c) Danijel Jovanović
 

Smanjuje se korišćenje aviona većeg kapaciteta i saobraćaj se održava avionima prikladnijeg kapaciteta, kako bi se na sve načine troškovi kontrolisali. Adria ima kvalitetnu mrežu destinacija i kvalitetno pokrivena tržišta. To je kompanija koja leti za sve glavne gradove bivše Jugoslavije. Adria je dobila i novi, veoma kvalitetan i stručan menadžment, koji ima viziju sadašnjeg i budućeg uspješnog i racionalnog poslovanja. Velika prednost je i ta što ima optimalan broj zaposlenih u odnosu na broj aviona u floti, kao i maksimalnu iskorišćenost kapaciteta.

Adria Airways leti redovno do Beograda. Kakva su iskustva sa ovom destinacijom? Da li su putnici samo oni koji lete između dva grada ili imate i transfernih putnika koji bi preko Ljubljane leteli dalje? Koje su posebno atraktivne destinacije za transfer?

Adria je nekada davno bila u sastavu beogradskog poslovnog sistema Inex tako da je ona oduvek bila poznata ovom tržištu. Danas Adria leti pet puta sedmično između Beograda i Ljubljane. Naš red letenja često prilagođavamo tržištu. Fokusirani smo na poslovne putnike kojih zaista ima puno na ovoj liniji, ali i na turiste koji žele da provedu vikend u Beogradu ili u Sloveniji. Imamo i značajan broj trazitnih putnika, najviše prema Briselu i Frankfurtu, a odnedavno i prema Parizu. Prosečno na svakom letu imamo 38 putnika u avionu kapaciteta 48 putničkih mesta, te smo zadovoljni popunjenošću.

Kakva su iskustva Adria Airwaysa sa letovima iz Prištine? Postoji li mogućnost da Adrija poveže Prištinu i Beograd?

Iskustva Adrie sa letovima iz Prištine su pozitivna. Od 2000. godine Adria je prisutna na tom tržištu i veoma je zadovoljna rezultatima. Iz Prištine za Ljubljanu saobraćaj se obavlja svakodnevno i to avionom većeg kapaciteta. Takođe, već nekoliko godina iz Prištine Adria leti direktno ka nekim EU gradovima, na prvom mestu ka Frankfurtu, gde je popunjenost veoma dobra. Adria maksimalno analizira tržišta, te ukoliko postoji ekonomska opravdanost, otvaraju se nove linije. Verujem da u dogledno vreme, kada se steknu uslovi, postoji sasvim realna mogućnost da Adria Airways uspostavi avio liniju između Prištine i Beograda.

Croatia Airlines se uskoro vraća u Beograd sa letovima iz Splita. Jat takođe sve više leti ka Hrvatskoj. Kakva je budućnost srpsko-hrvatskog avio saobraćaja? Da li postoji potencijal i kako ga iskoristiti?

Croatia Airlines je danas u jednom dosta teškom položaju. Ona je nedavno obustavila avio saobraćaj između Zagreba i Podgorice koji je održavan skoro pet godina, a avioni su bili dobro popunjeni sa tri sedmična leta. Ukinuti su i letovi između Zagreba i Istanbula, te Dubrovnika i Istanbula.

Međutim i ove letnje sezone Croatia Airlines će leteti između Splita i Beograda dva puta sedmično. Mislim da je letove na relaciji Beograd – Split trebalo bolje organizovati. Croatia Airlines i Jat Airways je trebalo da za ovu letnju sezonu bolje usklade redove letenja, kako ne bi došlo do preklapanja letova. Postoji veliko interesovanje za letove između Srbije i Hrvatske, i tu su ogromni potencijali. Siguran sam da se uspešan saobraćaj izmedju dve zemlje, može kvalitetno održavati i u zimskim mesecima, posebno izmedju Splita i Beograda.

BH Airlines je pred gašenjem. Šta je po vama rešenje za aviosaobraćaj u Bosni i Hercegovini? Avio kompanije ne uspevaju, aerodromi slabo rade i putnika je malo.

Mislim da je opšta situacija u vazdušnom saobraćaju u BiH dosta loša. Nažalost BiH Vlada nije iskoristila sve potencijale saradnje sa Turkish Airlines-om. Turci su uložili novac za koji su dobili 49% vlasništva, ali su uloženi novac dosta brzo povratili kroz najam sopstvenog aviona BH Airlines-u i školovanja posada. Sa druge strane BH Airlines je ostao dužan mnogim partnerima u regionu i inostranstvu. Krenula je nagla ekspanzija novih linija, bez ikakvog ekonomskog opravdanja, koje su ubrzo i ukinute.

Nedugo zatim, Turkish Airlines je izašao iz tog partnerstva, čime je BH Airlines ostao u dodatnom gubitku. Smatram da je država trebalo da proda većinski paket vlasništva, čime bi Turkish Airlines ozbiljnije nastupio u tom partnerstvu. Strani partner kod ulaganja hoće da raspolaže većinskim paketom akcija, kako bi zaštitio na najbolji način svoj kapital i ulaganje. Ako vi njega ograničite sa manjinskim paketom vlasništva, a očekujete velika ulaganja, onda tu nastaje problem. BH Airlines je pravni sledbenik Air Bosne, nacionalne avio kompanije BiH, koja je ugašena početkom 2000 godine. BH Airlines je time nasledila velika dugovanja Air Bosne, pa je tako umesto od nule krenula iz minusa i to im je sve vreme bila prepreka za bolji razvoj.

Ako bi se sada i BH Airlines ugasio, ne verujem da bi BiH više imala nacionalnu avio kompaniju, što bi bila velika šteta. Tržište BiH ima potencijal, tu je velika dijaspora, brojne strane investicije, još uvek prisutne i strane misije, samo treba dobra organizacija saobraćaja. Aviokompanije koje održavaju saobraćaj prema Bosni i Hercegovini uglavnom lete za Sarajevo, pa je time iskorišćenost drugih aerodroma u državi izuzetno slaba, na pojedinim aerodromima saobraćaja nema.

Danas se avio karte kupuju sve više online, smanjuje se potreba za postojanjem agencija. Kakva su iskustva aviokompanija koje predstavljate sa online poslovanjem u Srbiji i kako danas izgleda saradnja sa agencijama koje prodaju aviokarte?

Činjenica je da sve avio kompanije ulaze u online prodaju. Postoji interesovanje za to i dosta se ulaže u mrežu i marketing. Lično smatram da kontakt aviokompanije sa agentskom mrežom mora postojati. Nama je kao generalnom zastupniku aviokompanija, agentska mreža veoma bitna i neophodna. Agenti su naša produžena ruka. Naši putnici, mislim ovde u regionu, još dugi niz godina neće biti sto posto putnici koji aviokarte kupuju preko interneta. Putnici uvek vole da dođu u agenciju kako bi se neposredno informisali o ponudama kompanija i da imaju kartu u ruci, iako su danas u opticaju samo elektronske karte. Naši putnici ne vole da se informišu preko call cenatara aviokompanija, jer tamo ne dobijaju ni prave ni pravovremene informacije.

U regionu imamo sve više lowcost prevoznika, ali još niko od njih ne leti unutar drzava bivše Jugoslavije i regiona uopšte. Međutim, to bi se moglo desiti svakog trenutka?

Nisam siguran da bi se lowcost letovi unutar našeg regiona dobro razvili. Takvi letovi moraju da imaju izuzetno veliki putnički potencijal da bi se njihovo letenje uopšte isplatilo, ali je upitno i da li bi oni mogli da dobiju dozvolu za takav saobraćaj.

Ne verujem da bi neko mogao da dođe da leti između Beograda i Podgorice na primer, jer bi pre svega nacionalni prevoznici, pomognuti i zaštićeni od strane države, imali uticaj na vlasti da se ta vrsta letova ne odobri. Primer je bivša srpska lowcost kompanija Centavia, koja je doživela krah upravo iz zaštite države Srbije prema Jat-u.

Kako prema vašem mišljenju izgleda budućnost aviosaobraćaja u regionu? Kako se mogu oživeti mali aerodromi u regionu: Maribor, Osijek, Rijeka, Pula, Banja Luka, Mostar, Niš?

Svakako, bez obzira na sveukupnu situaciju na eks-JU prostoru, mora i treba da se oformi neka mala regionalna aviokompanija koja bi upravo povezala ne tako velike i ne tako profitabilne aerodrome. Mariborski aerodrom fenomenalno izgleda, skroz je renoviran i modernizovan. Mnogo novca je uloženo u njega a on nema ni jednog leta. Siguran sam da bi se preko raznih investicionih fondova i povoljnih kreditnih aranzmana, mogla sasvim jednostavno da se realizuje ideja za formiranje manje regionalne avio kompanije. Svaki od tih gradova gde postoji aerodrom imao bi interesa da se uključi u takav projekat, a verujem da bi i države našle interesa da to međudržavno povezivanje na određeni način finansiraju. Što se tiče Niša, sigurno je da Adria već duže vreme razmatra i uspostavljanje letova iz Ljubljane za Niš, ali za takav poduhvat treba imati određenu vrstu pomoći gradskih vlasti kako bi se projekat letenja isplatio.