Muzej vazduhoplovstva prodaje Lockheed P-38

26.12.2011.|

Novosti otkrivaju: Muzej zbog nemaštine primoran da proda izuzetno redak avion iz Drugog svetskog rata. Amerikanci za naš avion nude 200.000 dolara i repliku srpskog aviona iz Prvog svetskog rata

Muzej vazduhoplovstva u Beogradu na korak je od odluke da proda svoj jedini primerak čuvenog američkog aviona iz Drugog svetskog rata „lokid P-38“. Ovaj istorijski lovac jedan je od četiri primerka u Evropi. Za ovaj izuzetno vredan avion zainteresovan je američki Muzej avijacije „Korona“ iz Kalifornije.

Konačna odluka o prodaji, kako saznaju „Novosti“, mogla bi da bude doneta već sledeće nedelje. Iako je reč o gotovo neprocenjivom primerku za istoriju svetske avijacije, za put u SAD srpskog „lokida“ gotovo je sve spremno. Čeka se samo poslednja reč Upravnog odbora Muzeja vazduhoplovstva, koja će značiti da je Srbija nepovratno izgubila ovaj vredan avion.
„Lokid“ iz depoa muzeja u Surčinu biće ustupljen kalifornijskoj „Koroni“ pod „firmom“ međumuzejske kulturne razmene. Zauzvrat, srpski muzej dobiće nešto više od 200.000 dolara i repliku prvog srpskog borbenog aviona „blerio“.

Nepristojne ponude
Kalifornijski muzej „Korona“ od 2008. godine preko svog direktora Džefrija Tomasa poslao je tri ponude za kupovinu „lokida“, a za ovaj posao angažovana je i jedna advokatska kancelarija iz Beograda. Prethodni direktor Muzeja u Surčinu Slavko Biga odbio je dve ponude. Amerikanci su oba puta nudili repliku „blerioa“ ali i dosta manje novca – do 80.000 dolara.

Muzej je već obezbedio izvoznu dokumentaciju za ovaj posao, a od Direktorata civilnog vazduhoplovstva zatražio je i potvrdu da „lokid“ nije zaveden u registru aviona Republike Srbije. Stručni savet ove ustanove, međutim, još u septembru usprotivio se prodaji američkog lovca. Njihov argument je bio da Amerikanci nude samo simboličnu sumu, a da replika „blerija“ može bez muke da se napravi u Srbiji.

Uprkos protivljenju Saveta, direktor Muzeja Predrag Grandić pregovore sa Amerikancima preuzeo je na sebe
i posao doveo do samog kraja.

On priznaje da je muzejski avion izuzetno vredan na tržištu rariteta, ali ističe da je ustupanje ove letelice jedini spas za ostale eksponate u Muzeju.

– Prodaja aviona je moja lična odluka – rekao je za „Novosti“ Grandić. – Muzej je u jako lošem stanju i novac nam je neophodan. Da nije tako, prodaja ili razmena ne bi dolazili u obzir. Pare dobijene za njega uložićemo u restauraciju ostalih aviona, nove hangare, osposobljavanje depoa, prilaznu rampu… Ma koliko da je značajan, bolje je da damo jedan avion da bismo sačuvali ostale.

Ideju o prodaji američkog „lokida“, međutim, iz sveg glasa osuđuju stručnjaci za avijaciju i poznavaoci istorije vazduhoplovstva. Oni ističu da je „kanibalizam“ najgore rešenje za muzejske eksponate.

Pao u poslednjoj borbi
Surčinski „lokid“ tokom Drugog svetskog rata bio je u sastavu jedinica avijacije SAD, koje su kraj borbi dočekale u Evropi. Ovim avionom, početkom aprila 1945. godine, upravljao je pilotski as Majkl Brezas. Tokom jedne od polsednjih borbi pogođen je iznad mađarske granice. Spas je pronašao na aerodromu u Somboru.

Bojan Dimitrijević, istoričar i nekadašnji pomoćnik ministra odbrane, kaže da je „lokid P-38“ izuzetno važan za svetsku istoriju avijacije i da bi prodajom ovog lovca Srbija izgubila vrlo značajan kulturni i istorijski eksponat.

– Avion mora da ostane u našoj zbirci, jer je on nacionalno blago – smatra Dimitrijević. – Nije tu bitna nikakva materijalna dobit. Ovaj avion je od neprocenjive važnosti za Srbiju, ali i na svetskom nivou.

Da bi prodaja aviona „lokid“ bila težak udarac za istoriju vazduhoplovstva smatra i Mario Hrelja, pilot i kolekcionar starih aviona. On ističe da je neprihvatljivo da se Muzej vazduhoplovstva pod vrlo sumnjivim okolnostima odriče vrednog eksponata.

– Nije reč o razmeni aviona, nego o goloj prodaji za sitan novac – smatra Hrelja. – Slični avioni u svetu vrede i do dva miliona evra. Muzej ima obavezu da pare za održavanje eksponata traži na drugom mestu, a ne da do njih dolazi rasipanjem godinama sticanog blaga.

Američki lovac „spava“ u surčinskom muzeju još od osamdesetih godina. Tada je dopremljen sa Mašinskog fakulteta, gde se koristio za nastavu. On je rastavljen na delove, a do danas je sačuvano više od polovine autentičnih delova ove letilice. Autentičnan je kompletan trup, deo krila i točak. Ostatak delova izgubljen je u njegovim prethodnim selidbama.

Stanje u muzejskom depou u kome se, pored „lokida“, čuva desetak prvorazrednih aviona, najblaže rečeno je – katastrofalno. Oni su „parkirani“ u podrumu u kome su razbacani delovi desetak aviona. Svakodnevno su izloženi vlagi i propadanju. Njihov najveći neprijatelj je kiša koja se direktno na avione sliva sa dotrajalih stepenica.