……………………………………………………

Izmena informacije: 18.11.2011. / 14 časova

Nakon veoma maglovitog jutra, situacija se na beogradskom aerodromu Nikola Tesla, u ovim časovima vraća u normalu. Svi letovi (poletanja i sletanja) se obavljaju po redu letenja uz kraća kašnjenja.

Jutros je zbog magle otkazano ukupno tri leta u dolasku: Austrian Airlines za Beč (07:25), TAROM za Bukurešt (09:45) i Jat Airways za Podgoricu (10:25) i tri leta u odlasku: Jat Airways za Podgoricu (7:50), Austrian Airlines za Beč (08:05) i TAROM za Bukurešt (10:15).

……………………………………………………………………………………………………………………………………….

Izuzetno gusta magla koja je jutros pokrila Beograd je napravila totalni zastoj na aerodromu "Nikola Tesla". Od jutros je u Beograd sleteo samo jedan avion i to Swiss-ov na letu iz Ciriha. Jatov avion ka Rimu je poleteo rano jutros u 6:30 i to su jedine dve avio operacije koje su obavljene danas.

Magla je posebno gusta sa sremske, novobeogradske strane, gde je vidljivost smanjena na 30m a na pojedinim mestima čak i manje (po izveštaju AMSS).

Sva sletanja na surčinski aerodrom se pomeraju postepeno. Trenutno iznad Srema kruži NIKI-jev Embraer na letu iz Beča i čeka da se stvore uslovi za sletanje. Odlasci se takođe odlažu za kasnije kada se očekuje povlačenje magle.

Masovnih otkazivanja letova nije bilo. Samo je Jat otkazao polazak za Podgoricu, koji je bio planiran u 07:50, pa tako neće biti ni povratnog leta iz Podgorice čiji dolazak je bio planiran za 10:25. Austrian je otkazao jutarnji dolazak u Beograd (planiran u 7:25) pa tako nije bilo ni polaska u povratku za Beč, koji je bio planiran za 08:05.

Zašto avioni ne sleću ako aerodrom ima odgovarajuću opremu?

Mnogi putnici se pitaju zašto se na beogradskom aerodromu odlažu letovi kada je magla, pošto je aerodrom pre nekoliko godina opremljen specijalnom opremom za sletanje aviona prilikom smanjene vidljivosti (tzv. instrumentalno sletanje, odnosno ILS – Instrumental Landing System). Nažalost za putnike, ovo nije i jedini uslov da bi avioni mogli da sleću i poleću.

Da bi sletanje po gustoj magli bilo moguće, potrebno je da se ispune četiri uslova i to sledećim redom:

• Aerodrom mora da bude opremljen za ILS. Beogradski aerodrom je u tom smislu među najopremljenijima na svetu. Njemu je određena veoma visoka kategorija IIIb, koja je retka i koja omogućava sletanja u slučaju izuzetno slabe vidljivosti.
   
• Avioni koji su u proceduri sletanja moraju posedovati specijalnu opremu, tj. prijemnike koji će ostvariti "komunikaciju" sa aerodromskim, zemljskim sistemom navigacije. Ovakva oprema nije standardna u avionima i ona se naknadno ugrađuje. Nema pravila u vezi sa opremljenošću aviona ovim prijemnicima i može se desiti da neki potpuno novi avioni nemaju prijemnike (mada retko), dok drugi stariji imaju ugrađenu ovu opremu. Jatova flota je na primer polovično opremljena prijemnicima, dok su stariji avioni u flotama Lufthanse ili Austrian Airlines-a bez potrebnih prijemnika, zato npr. Austrian otkazuje jutarnji let ka Beogradu veoma često u zimskom periodu.
   
• Ako su prva dva uslova zadovoljena potrebno je i da pilot aviona koji je u procesu sletanja bude dodatno obučen za ILS za šta mora da poseduje posebnu dozvolu, odnosno potvrdu. Mnogi piloti nemaju ovakve dozvole, posebno oni koji rade u područjima gde je magla veoma retka pojava.
   
• Ukoliko je i treći uslov ispunjen, pilot aviona koji je u procesu sletanja ima apsolutno pravo da obustavi sletanje u otežanim uslovima i da let prolongira ili da ga preusmeri na alternativni aerodrom. Od odluke pilota zavisi da li će avion iskoristiti ispunjenje sva tri prethodna uslova. Odluka pilota zavisi od njegove lične procene. 

Koja su prava putnika u slučaju dugog kašnjenja ili otkazivanja leta zbog magle?

S obzirom da se gusta magla smatra vremenskom neprilikom i da aviokompanije ne mogu biti odgovorne za duga kašnjenja ili otkazivanja leta u slučaju nepovoljnih vremenskih uslova, putnici nemaju pravo na nadoknadu štete.

Ono na šta imaju pravo je odgovarajuće zbrinjavanje koje podrazumeva hranu, vodu ili hotelski smeštaj u slučaju da se kašnjenje produži preko 24 časa.

Putnici koji su zbog kašnjenja izgubili konekciju na naredni let, moraju biti preusmereni prema mogućnostima na prvi naredni let do krajnje destinacije. Ako to ne žele, imaju pravo na refundaciju samo onog dela aviokarte koji se odnosi na neiskorišćeno putovanje. Ali, ukoliko zbog predložene promene njihovo putovanje gubi smisao (propuštanje bitnog događaja) oni imaju pravo da odbiju preusmeravanje i tada moraju biti besplatno vraćeni prvim letom do polaznog aerodroma, a imaju pravo na refundaciju pune cene aviokarte.

Ako putnici nisu započeli svoje putovanje zbog kašnjenja ili otkazivanja onda imaju pravo i na potpunu refundaciju aviokarte i svih taksi, ukoliko to žele. Novac im mora biti refundiran u roku od sedam dana. Nadoknada za izdavanje karte (tzv. service fee) koju naplaćuju kako aviokompanije tako i agencije, nije refundabilna.