Cene aviokarata

Niskotarifne aviokompanije se često nazivaju i “jeftinim” aviokompanijama zbog toga što na tržištu nude jeftine aviokarte. One su svoje originalno ime “lowcost” ipak dobile na osnovu koncepta poslovanja prema kojima se troškovi maksimalno smanjuju, odnosno, rad ovih kompanija košta manje nego rad tradicionalnih prevoznika, i u toj karakteristici se krije i glavni razlog zbog koga cene karata mogu biti niske.

Cene kod lowcost prevoznika jestu niske, ali ta se cena ne odnosi na sva mesta u avionu i na sve letove i na svakog putnika. Cene počinju od najniže, pa u odnosu na pravila kompanije, dodatne usluge i sutuaciju na tržištu rastu. Osnovna cena prevoza je skoro uvek niža od cene kod tradicionalnih prevoznika, ali nisu retki slučajevi da u periodima velike tražnje uz više dodatnih usluga, cena na kraju dostigne cene drugih aviokompanija.

Za razliku od tradicionalnih prevoznika (grafikon desno) koji poseduju veoma kompleksne tarifne sisteme u kojima se cene kreću u velikom rasponu ali sa jasno definisanim tarifnim razredima i veoma detaljnim i složenim tarifnim uslovima, kod niskotarifnih prevoznika postoji početna najniža cena koja se ponaša poput akcija na berzi, odnosno menja se u zavisnosti od ponude, tražnje i od potreba same aviokompanije.

Cene kod lowcost prevoznika obuhvataju osnovnu uslugu – avioprevoz u jednom pravcu. To je osnovna jedinica, na koju se posle dodaju sve ostale usluge prema željama putnika.

Osnovna cena obuhvata prevoz putnika i prevoz određene količine ručnog prtljaga.

Sve ostalo je dodatno i opciono: prevoz predatog prtljaga, hrana i piće u avionu, zabava tokom leta, promena karte, rezervacija sedišta, prioriteno ukrcavanje, putno osiguranje.

Cene kod lowcost prevoznika zavise od datuma kupovine ali i od uslova na tržištu, tj. od tražnje. Na prvi pogled se može učiniti da su cene kod lowcost prevoznika niže ako se karte kupuju dosta unapred. Ovo je ipak samo privid, ne postoji neko univerzalno pravilo.

Prevoznik samostalno određuje cene karata na osnovu svojih predviđanja potražnje. Ukoliko u nekom periodu postoji neko dešavanje koje privlači veći broj posetilaca prevoznik će veštački podići cene nezavisno od broja prodatih karata do tog trenutka. U vreme pred festival EXIT lowcost karte do Srbije su veoma skupe, u danima festivala su cene ponovo niske, a u danima nakon završetka festivala su karte u suprotnom smeru (iz Srbije) izuzetno skupe. Na ovom primeru, lowcost prevoznik prati kretanje velikog broja putnika i shodno tome određuje cene svojih karata.

Iz tog razloga prevoznik neće u prodaju pustiti karte za veoma kasne datume po niskim cenama. Na taj način on utiče na putnike da biraju ranije datume kada su niže cene karata kako bi popunjavao prve letove i osigurao što veću popunjenost na tim letovima. Paralelno sa popunjavanjem aviona doći će i do porasta cena karata na bliskim letovima pošto će ostajati sve manje slobodnog mesta.

Zato je grafikon cena lowcost prevoznika najbliži latiničnom slovu “W”, gde je prvi vrh najbliži datum, zatim sledi pad cena do najnižih mogućih, potom imamo novi vrh kod nekog bitnog događaja (povećane tražnje), nakon koga se cene opet obaraju i na kraju poslednji vrh je prema kraju perioda kupovine (grafikon levo)

Kombinovani koncept

Postoje lowcost prevoznici koji kombinuju dva koncepta i to tako što formiraju nekoliko različitih tarifnih grupa, koje potpom kombinuju po principu lowcost-a, prema tražnji na tržištu.

Oni se mogu prepoznati prema različitim fiksnim iznosima cena koje se povremeno pojavljuju bez nekog očiglednog reda.