Lowcost aviokompanije

Engleski izraz “lowcost” ima bukvalno značenje niski troškovi. U aviosaobraćaju se tim izrazom označavaju aviokompanije koje posluju na način da imaju što niže troškove poslovanja.

Maksimalnim spuštanjem troškova ove kompanije imaju mogućnost da putnicima ponude veoma niske cene osnovnog avio prevoza.

Ovakvi avioprevoznici imaju više naziva. Na engleskom jeziku su poznati kao: low-cost carriers, lowcosters, no-frill airlines, LCC, low budget carriers…Na srpskom jeziku nazivamo ih najčešće: niskotarifne aviokompanije mada koristimo i originalni engleski izraz – loukost (lowcost) aviokompanije ili avioprevoznici a u poslednje vreme sve česte se koristi izraz loukosteri.

Osnovni principi lowcost avioprevoza

Bezbednost i sigurnost

Jedna od najjačih predrasuda koja je duboko ukorenjena među putnicima je da su lowcost prevoznici manje sigurni i bezbedni od klasičnih aviokompanija. To je pogrešno uverenje koje nema osnovu u činjenicama. Sve aviokompanije, nezavisno od od koncepta poslovanja, moraju da ispunjavaju standarde koji su propisani od nadležnih svetskih i lokalnih institucija i regulatornih tela.

Sve aviokompanije, pa i lowcost, prolaze iste, veoma stroge i detaljne provere i kontrole bezbednosti a njihovi avioni imaju obavezne i redovne kontrole i preglede.

U pogledu bezbednosti i sigurnosti apsolutno ne postoji nikakva razlika između bilo koje regularne aviokompanije. Regulatorna tela po uočavanju bilo kakvih nepravilnosti koje mogu ugroziti bezbednost letenja oduzimaju dozvole aviokompanijama i one dospevaju na crne liste.

Flota

Glavna prepoznatljiva odlika lowcost avioprevoznika je uniformnost flote. Nabavkom jednog tipa aviona ili svođenjem flote na mali broj različitih modela, aviokompanije značajno smanjuju troškove održavanja aviona.

Štedi se na obuci posade, na linijskom i na redovnom održavanja aviona kao i na njihovom opremanju. Sve lowcost kompanije imaju veoma jednostavne flote.

Putnička kabina

Veoma pažljivim kreiranjem unutrašnjosti aviona postiže se ogromna ušteda za kompaniju. Lowcost kompanije imaju jednoobraznu putničku kabinu. Ne dele je na više putnih klasa. Cela kabina je jedinstvena putna klasa – ekonomska (turistička). Kako bi postigli maksimalnu iskorišćenost aviona postavlja se više sedišta, tako da je jedna od manje popularnih odlika lowcost prevoznika i manjak prostora za noge. Putničke kabine su skučene.

Usluga tokom leta

Usluga tokom leta predstavlja potencijalno ogroman izvor dodatne zarade. Lowcost prevoznici ne zarađuju puno od prodatih aviokarata po cenama od nekoliko evra, ali zato to nadoknađuju prodajom hrane, pića i razne duty free robe. Sve što se nudi u avionu putnici dodatno plaćaju.

Hrana i piće su skuplji od uobičajenih “zemaljskih” cena, ali nisu ni preskupi kao što se to obično veruje. Cene se kreću u višem rangu, poput cena na aerodromima.

Obično se sok ili kafa mogu popiti za 2 do 5 evra, sendvič se može kupiti po ceni od 3 do 7 evra dok su alkoholna pića skuplja.

Zabava tokom leta u vidu ugrađenog elektronskog sistema koji je dostupan putnicima ne postoji. Bar ne na lowcost kompanijama unutar Evrope.

Pojedine interkontinentalne lowcost kompanije imaju jednostavne sisteme ali se njihovo korišćenje dodatno plaća. Putniku može iznajmiti neki film na primer. U poslednje vreme lowcost aviokompanije nude putnicima najam iPad uređaja sa određenim zabavnim sadržajima.

Ono što je besplatno tokom leta je kompanijski “in-flight” časopis koji po pravilu obiluje veoma skupo plaćenim reklamama i promocijama marketinških partnera.

Prtljag

Shodno međunarodnim pravilima, prevoz ručnog prtljaga je besplatan. Lowcost aviokompanije to poštuju ali uz jasno definisane dimenzije i težinu. Ovo interno pravilo se strogo poštuje za razliku od klasičnih kompanija kod kojih je ona malo fleksibilnije. Odstupanje za jedan ili dva santimetra može prouzrokovati dodatne veoma visoke troškove pošto će se od putnika zahtevati da ručni prtljag preda za prevoz u prtljažnom delu, naravno, uz doplatu.

Predati prtljag kod lowcost prevoznika nije besplatan i on se uvek plaća dodatno. Ovde su pravila ista kao i kod drugih aviokompanija s tim što se pravi više različitih tarifa kojima se stimulišu putnici da što pre uplate nadoknadu za prevoz prtljaga. Tako je na primer jedna torba 15 evra ako se plaća prilikom kupovine karte, 20 evra ako se plaća kasnije preko call centra ili sajta a 30 evra ako se plaća pred poletanje na aerodromu.

Pravila za prevoz prtljaga su šarenolika i treba ih dobro proučiti pre nego što se krene u kupovinu karte.

Online poslovanje i plaćanje

Lowcost kompanije karte prodaju isključivo putem interneta ili eventualno preko call centara, koji se dodatno naplaćuju. Na ovaj način značajno se smanjuju aerodromski troškovi koje kompanija ima. Obično svaka usluga koju treba platiti ima dvostruku cenu: jednu ako se plaća preko interneta a drugu, obavezno višu, ako se plaća na aerodromu pred polazak.

Plaćanja se vrše bankarskim transferima i raznim vrstama kartica (brendiranim, platnim ili kreditnim) a lowcost aviokompanije za ovo uzimaju određenu nadoknadu koju pravdaju troškovima platnog prometa.

Linije

Saobraćaj koji obavljaju lowcost prevoznici je isključivo “point-to-point”. Ovim izrazom se označavaju direktni letovi između dva grada. Takav saobraćaj ne podrazumeva kružna putovanja, presedanja i druge komplikovane itinerere.

Moguće je u mreži linija napraviti i neke zahtevne rute ali će svaki segment biti potpuno nezavisan i putnik neće imati nikakvu podršku i zaštitu aviokompanije u slučaju da dođe do poremećaja ili prekida bilo kada tokom putovanja.

Izbor destinacija je takođe specifičan kod lowcost avioprevoznika. Oni biraju manje i jeftinije aerodrome pre nego velike. Naravno, ovo nije isključivo, ali je primetno da lowcosteri lete ka alternativnim vazdušnim lukama koje su jeftinije od onih glavnih. Tako se dešava da umesto u Pariz na Šarl de Gol ili Orli, lowcosteri lete u Bove (Beauvais) koji je 85km udaljen od Pariza ili umesto u Frankfurt oni lete u Han (Hahn) stotinak kilometara dalje.

Letačko i administrativno osoblje

Uprkos brojnim predrasudama, pilioti i kabinsko osoblje su profesionalni i podjednako plaćeni kao i oni kod klasičnih aviokompanija. Jedina razlika je kod ostalih zaposlenih. Lowcost aviokompanije nemaju hiljade zaposlenih službenika koji sede po skupim kancelarijama u skupim gradovima. Oni imaju minimum birokratije i minimum administrativnih radnika. Ušteda koja se u ovoj oblasti postiže je veoma značajna za lowcost kompanije.

Najpoznatiji niskotarifni prevoznici

Ryanair i Easyjet, koji se smatraju pionirima ovog koncepta u Evropi. Tu se ubrajaju još i Wizz Air, bivši Sky Europe, Vueling, Pegasus Airlines, Air Asia, Air Arabia, Southwest Airlines i dr.

Hibridni koncept

U poslednje vreme su se izdvojile neke aviokompanije koje po načinu poslovanja ne mogu da se svrstaju ni na jednu stranu. Iako imaju niže troškove poslovanja one ipak predstavljaju velike i složene sisteme sa svim atributima klasično koncipiranih aviokompanija. Takođe u pogledu cena aviokarata i usluga koje pružaju putnicima imaju poziciju “negde između”.

Iako imaju niže cene karata koje su niže od klasičnih prevoznika a iste ili malo više kao kod niskotarifnih prevoznike, ove kompanije nude drugačiji nivo usluge putnicima. U cenu karte oni uključuju i prevoz prtljaga na primer što nije slučaj kod louskostera ili pak ketering , pa čak i obe usluge. Takođe njihove cene su diferencirane na jednostavan tarifni sistem i dešava se da pored najniže (osnovne) cene aviokarte putnicima nude i fleksibilne tarife kao i tarife koje sve uključuju (prtljag, hranu, piće…)

Hibridne kompanije imaju mogućnost povezivanja letova i pravljenja komplikovanijih putovanja. One nude putnicima mogućnost presedanja i čak sarađuju sa drugim avioprevoznicima.

Naziv hibridne aviokompanije je uobičajeni za one prevoznike koji posluju po ovim principima ali se paralelno može čuti i izraz “budžetske aviokompanije” gde se atributom budžetski označava cena koja je prihvatljiva širim slojevima putnika.

Budžetske aviokompanije se u potpunosti nalaze između klasičnih i lowcost aviokompanija.

U ove kompanije možemo svrstati Niki, Germanwings, Norwegian Air Shutlle, Air Baltic i Cimber Sterling.