Katalonski Spanair je 27. januara 2012. godine iznenada prekinuo kompletan aviosaobraćaj ostavljajući bez prevoza preko 20.000 putnika koji su imali plaćene aviokarte. Nekoliko dana kasnije, 3. februara i mađarski Malev je prekinuo sve letove takođe ostavivši bez prevoza desetine hiljada putnika širom Evrope.
Ove dve vesti odjeknule su podjednako glasno širom sveta, a bankrot dve kompanije izazavao je lavinu reakcija nadležnih institucija, putnika, potrošačkih udruženja kao i konkurentskih avioprevoznika. Međutim, gašenje ove dve kompanije je teklo u potpunosti različitim putevima. Dok je Malev svoje gašenje najavljivao nedeljama unapred, Spanair je poslovao sasvim uobičajeno. Putnici ove druge kompanije su zato bili u znatno većem šoku kada je njihov prevoznik kasno uveče jednostavno prekinuo sve letove i prizemljio avione. Putnici Maleva su imali manji faktor iznenađenja, ali su i oni ostavljeni u podjednako nezgodnoj situaciji.
Malev je svoje letove obustavio ujutro paralelno sa proglašenjem bankrota. Spanair sa druge strane nije proglasio bankrotstvo, već je samo obustavio sve letove pod izgovorom da nema novca za njihovo obavljanje. Tek nakon pristiska nadležnih španskih vlasti Spanair proglašava bankrot i kompanija ulazi u uobičajenu proceduru.
Proglašenjem bankrota otvaraju se i mogućnosti za putnike koji su ostali oštećeni. Prema međunarodnim vazduhoplovnim pravilima oni moraju biti obeštećeni. Sva plaćanja između putnika i aviokompanija obično idu preko agencija i međunarodne organizacije IATA, koja održava BSP (Billing and Settlement Plan) preko koga se vrše sva međusobna plaćanja.
Kada je Malev proglasio bankrot on je i dalje kao pravno lice u stečaju nastavio da postoji i ostao je deo IATA i BSP-ja, tako da su sva potraživanja oštećenih putnika i agencija mogla biti procesuirana preko ove međunarodne platne organizacije.
Međutim kod Spanair-a to nije bio slučaj. IATA je odmah narednog jutra pošto je Spanair prestao da leti suspendovala ovu kompaniju iz svog platnog sistema. U BSP sistemu se naplata vrši dvonedeljno tako da je kompletan promet na osnovu izdatih karata za letove Spanair-a od 16. januara do trenutka suspenzije ostao u vakuumu. IATA ove karte nije naplatila turističkim agencijama i isključila ih je iz BSP obračuna. U pitanju su karte koje su kupljene od Spanair-a ali mu nisu plaćene, niti su putovanja realizovana.
Kasnije je Spanair sa velikim zakašnjenjem objavio plan refundacije neiskorišćenih karata na svom sajtu. Tamo je putnicima i agencijama ponuđen obrazac koji treba da popune kako bi zahtevali povraćaj uplaćenih sredstava. Agencije su u okviru propisanog roka popunile odštetne zahteva za neiskorišćene i plaćene karte, ali ne i za neiskorišćene i neplaćene karte (one koje su izdate u poslednjem BSP obračunskom periodu, prema uputstvima IATA).
Problem se dešava sada kada je Spanair u stečaju objavio potraživanja od svih agencija za izdate (i neiskorićene) karte u tom periodu. Spanair sada očekuje da se te karte plate i da agencije sačekaju refundaciju.
Međutim agencije za njih nisu ni zatražile refundaciju, tako da bi ovo plaćanje koje Spanair sada zahteva bilo na direktnu štetu agencija, pošto one te karte i nisu naplatile od putnika, a neće moći ni da ih naplate od bankrotiranog Spanair-a.
Malev je sa druge strane u potpunosti u saradnji sa IATA pokrenuo proces prijema odštetnih zahteva u više faza. Krajem marta je Malev poslao obaveštenje da je prijem zahteva završen i da su donete odluke. Kompletne liste sa odlukama prosleđene su u IATA koja treba da uradi njihovu reviziju, nakon čega se može očekivati početak isplata prema odobrenim zahtevima. Kako stoji u saopštenju od 29. marta, potrebno je od 4 do 6 nedelja da IATA završi sve neophodne radnje.
Prema tome prve isplate oštećenim putnicima Maleva se mogu očekivati u drugoj polovini maja. Kada su u pitanju putnici Spanair-a još uvek nema preciznih informacija o početku isplata. Sajt Aviokarta.net redovno će pratiti situaciju sa ova dva procesa i obaveštavaćemo javnost o svim novostima.