Na sastanku izvršnih direktora aviokompanija Star Alliance, koji je u decembru prošle godine održan u Delhiju naš novinar je sreo generalnog direktora poljske aviokompanije LOT, Sebastijana Mikoša.

On je ekskluzivno za naš sajt govorio o promenama u svojoj kompaniji zbog dolaska Dreamlinera u flotu, o restruktuiranju kompanije, planovima za budućnost, ali se i osvrnuo na situaciju u našoj zemlji i komentarisao novog snažnog konkurenta – Air Serbiju.

Dugo ste čekali na prvi evropski Dreamliner da vam bude isporučen. Šta je njegov dolazak u flotu za vas predstavljao?

Isporučivanje Dreamlinera je ispunjenje davno datog obećanja. Dugo smo čekali da nam stigne taj avion. Bio je to veoma dobar momenat za nas kada je Dreamliner napokon počeo da leti. Bio je to jedan novi početak, neka vrsta odskočne daske na koju smo dugo čekali.

Kakvo je vaše dosadašnje iskustvo sa ovim avionom?

Danas, nakon 16 meseci od dolaska prvog u našu flotu, raspolažemo sa šest aviona Dreamliner. Naručena su još dva, od kojih će bar jedan stići tokom 2016. On nam je doneo veliku tehnološku ali i finansijsku promenu, ali ono što je najvažnije promenio je način na koji naši putnici doživljavaju letenje zbog čega bih njegov dolazak mogao nazvati revolucijom.

Ovaj avion leti brže, u njemu je sve drugačije: udobnost, vlažnost vazduha, pritisak, svetla… tako da i ja, a i drugi česti letači možemo da kažemo da je to jedan sasvim drugačiji osećaj.

Moram reći da ovaj avion privlači ogromnu pažnju medija, pa je zahvaljujući tome LOT postao vidljiviji. To je zaista istorijski korak za našu kompaniju, koja inače slavi 85 godina postojanja.

Treba naglasiti da je LOT prva evropska aviokompanija koja je počela da koristi Dreamliner, ali je i prva aviokompanija na svetu čija se celokupna flota za dugolinijski saobraćaj sastoji od ovog tipa aviona.

Poznato je da je LOT bio prva postsovjetska aviokompanija koja je nabavila Boeingove avione za dugolinijski saobraćaj. Bio je to model B767, koji je leteo do dolaska Dreamlinera, koji je sada preuzeo ceo naš dugolinijski saobraćaj, inače ključni segment našeg poslovanja bez koga profit ne bi bio moguć.

Foto: Biznis klasa u LOT-ovom Dreamlineru, (c)LOT

Evropska komisija je donela odluku da je pomoć Vlade koju je LOT primio bila legalna, ali je zarad zaštite konkurencije donela zabranu otvaranja novih linija, jer bi se u tom slučaju stvorila nelojalna konkurencija. U međuvremenu je plan restruktuiranja doveo do prelaska iz minusa u plus. S obzirom na nove okolnosti imate li planove za širenje saobraćaja i kako ćete to sprovesti imajući u vidu zabranu?

Mi za to vreme planiramo i istražujemo nove mogućnosti, a prve nove linije će biti otvorene u 2016, kada istekne zabrana koju smo dobili. Planiramo da otvorimo dve ili tri linije prema azijskim gradovima. Još uvek razgovaramo o opcijama.

Bitno je da smo počeli da stvaramo profit, a ne gubitke. Cilj ovog restruktuiranja je da za pet godina udvostručimo našu kompaniju. Imamo plan da na kraju ovog perioda imamo 16 umesto 8 Dreamlinera za dugolinijski saobraćaj i da flotu uskotrupnih aviona povećamo sa 30 na 80.

Koji je značaj LOT-a za Poljsku i posebno za Varšavu koja je matična luka vaše kompanije?

Mi smo usmereni na razvoj naše baze na aerodromu u Varšavi i naš razvoj sa aerodromom je usklađen. Mi ujedno podstičemo i razvoj cele avioindustrije. Proizvodimo rast preduzeća za prihvat i otpremu aviona i putnika, ketering firmi, snabdevača gorivom. Fokusirani smo na Varšavu pošto bi bilo nemoguće da se razvijamo na tri poljska aerodroma istovremeno.

Što se značaja za Poljsku tiče, naglasiću da smo mi nacionalna aviokompanija. U Evropi više nemate klasične nacionalne aviokompanije – ili su evropske ili su neevropske. To je kategorija koja je danas više emotivna nego što ima neki drugi značaj. Nacionalna kompanija predstavlja jednu zemlju. Naša zemlja je ujedno i razlog zašto mi postojimo i ime naše države je deo imena naše kompanije.

Foto: Avioni LOT-a nosi ime i zastavu svoje zemlje širom sveta

U tom svetlu šta mislite o srpskoj nacionalnoj aviokompaniji i transformaciji Jat Airwaysa u Air Serbiju? Kako komentarišete ekspanziju našeg nacionalnog avioprevoznika?

Vaša kompanija je promenila ime u ono koje je emotivno blisko vašem narodu. To je dobro, pošto povezuje putnike sa svojom nacionalnom aviokompanijom. Što se tiče njene ekspanzije za koju ste me pitali, uzvratiću pitanjem: Da li je to ekspanzija Air Serbije ili Etihada? Finansijski govoreći ta ekspanzija nema baš previše logike, ali ono što je ovde važno je da li se poštuju pravila. Mi poštujemo pravila i naše je da se suočimo sa svakom konkurencijom. To je ono što nas interesuje. Ne možemo da razmišljamo o tome da li drugi poštuju pravila ili ne.

Šta mislite o novoj konkurenciji koja se pojavila?

Tradicionalne aviokompanije se nalaze u posttraumatskom periodu nakon pojave konkurenata poput Ryanaira ili Wizz Aira, ali danas kada imamo slobodno tržište niko ne može da ima kontrolu nekog njegovog dela. Mi više ne moramo da tražimo dozvolu od Lufthanse da bismo leteli u neki nemački grad, niti oni moraju da traže dozvolu od nas da bi leteli do Poljske. To je dobro, jer tako putnici imaju više mogućnosti.

Ali pojavila se i nova konkurencija u vidu bliskoistočnih aviokompanija. Kako gledate na njih?

Kako se uopšte možemo boriti protiv jednog takvog poslovnog koncepta, koji je po svemu drugačiji od našeg. Imamo i nepovoljnu situaciju unutar Evropske unije gde se prave kineski zidovi između aviokompanija i aerodroma, dok sa druge strane imamo konkurente koji poseduje kompletne lance u industriji. Kod njih je država vlasnik svega – i avioprevoznika i aerodroma i keteringa i hotela i poseduje sopstveno gorivo. Njihova ekonomska snaga je posledica državne politike. To je nešto što je apsolutno zabranjeno u Evropi, ali putnici su oduševljeni ovim kompanijama i kvalitetom usluge koju pružaju.

Kako vi onda viditi budućnost aviosaobraćaja u Evropi?

Evropa je dosta naivna. Evopljani ostaju bez posla zbog toga što gube utakmicu sa Bliskim istokom. U našem poslu je povezanost ključan faktor, a pogledajte kako to danas izgleda u Evropi. Zbog snažnog rasta kineskog, indijskog, turskog i bliskoistočnog tržišta u aviosaobraćaju nastaju neka nova čvorišta. Menja se mapa i na onoj koja će prikazati najveća svetska čvorišta u 2020. će se u Evropi nalaziti samo londonski Heathrow. Evropa mora da pronađe odgovor i da ostane region broj jedan u aviosaobraćaju.

Foto: LOT-ov avion na novoj rulnoj stazi na varšavskom aerodromu "Chopin" (Šopen)