„Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije žele da kopnene, vodene i vazdušne granice učine još sigurnijim. Zbog toga su odlučili da u svakom putniku na avionskim letovima vide sumnjivo lice.“

„Na unutarevropskim letovima, biće postupano kao što je do sada bio slučaj u SAD: putnici svoje letove neće plaćati samo evrima, već i – podacima. Što više podataka svakog putnika biće uneto u policijske registre i pet godina čuvano u arhivi kako bi policija mogla da propušta te podatke kroz svoja sita, već u zavisnosti od konkretne istrage.

To su nove metode koje građanima treba da otvore novi apetit za Evropu“, piše Zidojče cajtung. Posle objašnjenja u istom tekstu sledi i komentar autora Heriberta Prantla:

„Uvažavanje građana Evrope se koncentriše na njihovu kontrolu. Tako Evropljani, međutim, nisu zamišljali svoju Evropu. Već godinama, postoji smernica Evropske unije da se svakome ko kod kuće, u automobilu ili drugde telefonira ili elektronski komunicira, memoriše na šest meseci: kada je, sa kim, koliko dugo i odakle komunicirao. I dok se u Nemačkoj još ogorčeno raspravlja da li to tako sme, pa čak i Komisija EU priznaje da tu stvari nisu sasvim čiste – ministri unutrašnjih poslova već su doneli novu odluku za raspolaganje podacima o građanima: svi podaci o putnicima se memorišu. Radi se o toku putovanja, adresi, brojevima fiksnog i mobilnog telefona. Kada su to uvodili Amerikanci, Evropa je negodovala, a sada sama uvodi isto: svako je potencijalno sumnjiv.“

„Doduše, Ustavni sud u Karlsrueu opominje da privatna sfera mora da se poštuje bolje nego što je to do sada bio slučaj. Da memorisani podaci ne smeju da se iskoriste za ’formiranje datoteka o ličnosti i kretanju praktično svakog građanina’. Ali, baš to jeste cilj mera EU. Nemački Ustavni sud je gurnut u ulogu galskog sela iz stripa o Asteriksu i Obeliksu, naime, ulogu onoga koji pruža simpatičan, ali u suštini beskoristan, otpor. Nemački ministri unutrašnjih poslova najčešće fućkaju na Karlsrue, i to čim se popnu na evropsku pozornicu. Ono što kod kuće ne mogu da sprovedu, sprovode posredno, preko Brisela; kod kuće peru ruke u nevinosti, kažu da Evropa ima svoju cenu, da se ne treba protiviti ujednačavanju pravnih sistema…“

„Ovaj slučaj podseća na mit o osnivanju Evrope, kada je Zevs toj otetoj kraljevskoj kćeri poklonio tri stvari: koplje koje uvek pogađa cilj, najbržeg psa na svetu, i Talosa, bronzanog čoveka koji stalno trči oko Krita i tera uljeze. Ministri unutrašnjih poslova EU su Talosa reaktivirali, klonirali i dodatno opremili: sada on ne treba da patrolira samo na spoljnim, već i na unutrašnjim granicama, a sada bi trebalo i da leti, kako bi skupljao podatke i u vazduhu. Ukratko: granični režim treba da postane još strožiji, oštri i bezobzirniji – zbog bezbednosti i zbog odbrane od izbeglica. Dobro čuvane spoljne granice bi trebalo da zaustave prodor izbeglica, a ako to ne uspe, na scenu stupaju unutrašnje kontrole. Evropska demokratija je, naime, ekskluzivna priredba, koja bogatstvo želi da zadrži unutra, a bedu – napolju. Tako izgleda mnogo hvaljeni prostor slobode, bezbednosti i prava.“

Žrtvovanje prava na slobodnu sferu

O istoj temi piše i list Zidvest prese (Ulm): „Ono što dobro služi američkim vlastima, trebalo bi da pomogne i istražiteljima iz 27 zemalja EU. Nakon što je Evropski parlament odobrio ’razmenu podataka’ sa Amerikancima, zašto bi se opirao željama sopstvenih bezbednosnih i tajnih službi? Gigantsko sakupljanje podataka o putnicima aviokompanija nije donelo vlastima nikakav uspeh. Ministri bi trebalo da na uvere u suprotno. Ali, oni to ne mogu, iako bi morali nekako da opravdaju sužavanje privatne sfere svih građana EU… Naposletku, reč je o slobodi pojedinca koja spada u osnovna prava Evropske unije.“

„Automatska obrada podataka o putnicima na avionskim letovima je podesna da se sačine detaljni profili kretanja svakog putnika. Onaj ko tome pribegava bez povoda, sve Evropljane koji koriste usluge aviokompanija generalno sumnjiči da žele da izvedu teška krivična dela ili terorističke napade. Evropski poslanici bi trebalo da zaustave planove vlada EU. Kada je sklapan sporazum sa SAD, mnogi parlamentarci su govorili da nema alternativnog rešenja. Jer, tada je američka strana pretila da evropskim avionima neće dozvoliti sletanje na američki teritoriju. Sada pravo na privatnu sferu ne treba ponovo žrtvovati.“