Nacionalne

Aviokompanije, koje na neki način predstavljaju zemlju iz koje dolaze imaju status nacionalnih. Ovakvo shvatanje aviokompanija danas više nema toliko smisla kao nekada kada je aviokompanija bilo manje i kada su one bili predstavnici jedne države i nosioci nacionalne zastave (flag carriers, engleski izraz za nacionalne aviokompanije od flag= nacionalna zastava, carriers=avio prevoznici i/ili nosioci).

Nacionalni status danas imaju aviokompanije sa najdužom tradicijom, sa imenom države u svom nazivu ili sa većinskim državnim kapitalom, što je i najčešći slučaj. Nacionalne aviokompanije kao i sve ostale posluju na tržišnim principima ali za razliku od drugih imaju veću zaštitu i podršku države. Finansijska potpora ovim aviokompanijama je zabranjena u EU zbog zaštite konkurencije.

Nacionalni avio prevoznici često formiraju mrežu linija ne samo na osnovu profita već i u skladu sa pojedinim nacionalnim interesima, a prema državi imaju i obavezu u slučaju vanrednih situacija ili služe za organizovanje sporadičnog čarter prevoza od državnog značaja.

Mnoge države nemaju svoju nacionalnu aviokompaniju ili ih imaju više. Sjedinjene Američke Države imaju nekoliko velikih aviokompanija koje bi se mogle smatrati nacionalnima. American (nekada American Airlines) i Delta Air Lines su najbliži definiciji nacionalnih kompanija, a sa njima rame uz rame je i United. Slično je i u mnogo manjoj državi na Bliskom istoku. Ujedinjeni Arapski Emirati nemaju jednu nacionalnu aviokompaniju već imaju nekoliko – svaki emirat ima svoju. Tako je Emirates, nacionalna aviokompanija emirata Dubai, Etihad je nacionalna aviokompanija emirata Abu Dabi, a Air Arabia je iako lowcost, nezvanično i nacionalna aviokompanija emirata Šardže.

Obrnuti slučaj je u skandinavskim zemljama gde je formirana jedna zajednička nadnacionalna aviokompanija – SAS Scandinavian, koja ima funkciju nacionalne aviokompanije Norveške, Danske i Švedske.

Fotografija: Avioni SAS-a “nose” tri zastave: Norveške, Švedske i Danske

Kina ima takođe specifičnu situaciju s obzirom da je dosta velika zemlja i da teritorijalno nije celovita. Tako pored kontinentalne Kine gde je Air China nacionalni avioprevoznik imamo i Hong Kong kao zasebnu teritoriju gde je Cathay Pacific nacionalni prevoznik ili Kineski Tajpej (Tajvan) gde je nacionalni aviprevoznik China Airlines.

Mnogo je primera u kojima su države ostale bez svojih nacionalnih avioprevoznika. Najupečatljiviji primer je iz našeg najbližeg okruženja. Bugarska je u procesu privatizacije ostala bez svog nacionalnog prevoznika – BALKAN, koji je bio poznat širom sveta. Dosta dugo ova država nije imala svoju aviokompaniju, a od 2002. Bugarska ima novog nacionalnog avioprevoznika – Bulgaria Air.

U Grčkoj je nacionalna aviokompanija doživljavala brojne transformacije. Prva i najveća bila je Olympic Airlines. Nakon što je bankrotirala, Vlada Grčke je formirala Olympic Airways. Kada se ponovila ista sudbina osnovan je Olympic Air, ali je sada ova kompanija nakon privatizacije izgubila sve atribute nacionalne. Ona je sada u privatnom vlasništvu i osim imena nema nikakvih dodirnih tačaka sa starom i širom sveta poznatom grčkom aviokompanijom, a od 2014. godine je u sastavu veće grčke (privatne) aviokompaije Aegean Airlines, koja se sada zajedno sa Olympic Airom, kao svojim brendom, smatra grčkim nacionalnim avioprevoznikom.

Belgijanci su takođe ostali bez svoje nacionalne aviokompanije čije ime je bilo SABENA. Ova kompanija je prodata švajcarskoj kompaniji Swissair, ali je ova ubrzo bankrotirala i tako su u jednom trenutku ugašene dve nacionalne aviokompanije. Ubrzo je švajcarska vlada osnovala novu aviokompaniju Swiss Air Lines dok je Belgija ostala bez svog prevoznika. Pojavila se privatna aviokompanija SN Brussels Airlines, koja sada ima taj status, ali do sada nije uspela da u potpunosti zameni SABENU.

Primeri nacionalnih aviokompanija