Lufthansa je objavila promene u načinu tarifiranja svojih aviokarata, koje je važeće od 8. marta 2010. Tarife će dobiti nove nazive koji su jednostavniji i urađeni tako da na prvi pogled agentima daju najvažnije informacije.

Po novim pravilima biće omogućeno kombinovanje svih postojećih tarifa što ranije nije bio slučaj. Ovo je veoma značajna promena pošto će putnicima omogućiti dobijanje što povoljnijih cena. U isto vreme „pravilo restriktivnije tarife“ prestaje da važi za itinerer u celosti već se od sada primenjivati za svaki segment posebno njegova određena tarifa. Ranije je bio slučaj da restriktivna „non-refund“ tarifa u odlasku onemogući promenu karte za povratak iako je on urađen po fleksibilnoj tarifi. Sada će biti moguće da se svaka tarifa primenjuje pojedinačno nezavisno od celine. Na ovaj način se putnicima omogućava postizanje delimične fleksibilnosti. Uz plaćanje polovine fleksibilnije tarife u kombinaciji sa polovinom promotivne non-refund tarife putnik sebi omogućava promenu onog segmenta koji mu je potreban. Na taj način postiže dodatne uštede i plaća manje svoju aviokartu.
Interesantna promena se uvodi u tarifiranju biznis klase na letovima Lufthanse. Uvodi se nova među tarifa koja će biti nešto viša od standardne tarife ekonomske klase a putnicima će omogućiti putovanje u biznis klasi. Zahvaljujući njoj, agenti će svojim putnicima moći da ponude da uz malu doplatu putuju biznis klasom koristeći sve predviđene pogodnosti.
Najmanje povoljna promena u sistemu tarifiranja je ukidanje mogućnosti refundacije nadoknade za gorivo (Fuel and security charge, YQ taksa) koja je naplaćena uz non-refund aviokarte. Ranije su ove doplate vraćane putnicima nezavisno od pravila tarife. Sada je Lufthansa vezala pravila tarife i za ovu nadoknadu čime je ukinula mogućnost povraćaja putnicima u slučaju odustajanja od putovanja. U Lufthansi tvrde da je ovo pravilo promenjeno u skladu sa uobičajenom praksom kod svih drugih aviokompanija. Putnici koji otkažu svoju non-refund kartu mogu dobiti nazad samo iznos uplaćen na ime aerodromske takse (u Beogradu je on 19,3 evra) ka o neke sitne iznose na ime državnih taksi. Sve ostalo se ne može refundirati.
Ovakvo strogo pravilo se može smatrati prilično kontorverznim s obzirom da je primenjeno na najtajanstveniji deo ukupne cene koju putnik plaća prilikom kupovine aviokarte. Kod svih putnika i agenata YQ taksa je omražena dok je aviokompanije obožavaju. U ovu taksu se iz nekog razloga računaju svi rizici sa kojima se aviokompanija suočava pa je od prvobitnog rizika od porasta cene goriva ova taksa postala sunđer koji upija svaki mogući „inovativni“ rizik koji aviokompanije procene da neće da trpe. Tako se u YQ uračunava rizik od terorističkog napada, štrajka osoblja, vremenskih neprilika, avionskih nesreća, nedovoljnog broja prodatih karata i dosta drugih razloga koji nisu jasno definisano. Nijedna aviokompanija koja naplaćaju YQ taksu nije jasno predstavila strukturu formirane cene niti je objasnila šta se sve to kroz ovu taksu naplaćuje od putnika.