Biznis klasa Lufthanse na evropskim letovima nije nešto što dobija nagrade i o čemu se pišu hvalospevi.
Ali ova klasa, suprotno većinskom mišljenju razmaženih putnika, predstavlja klasiku.
Svi oni koji ne padaju na neposredni balkanski „šarm‟ ili okamenjeni arapski osmeh biće prijatno ugošćeni od strane odmerenih, prirodno ljubaznih i opuštenih Lufthansinih stjuardesa.
Avion Airbus A319 na liniji od Beograda do Frankfurta poleteo je na vreme. Aerodromske procedure bile su kratke, efikasne, a zemaljsko osoblje kompanije predusretljivo.
Avion je bio polovično popunjen, a ono što me je pomalo razočaralo je da je u biznis klasi od 12 mesta bilo popunjeno samo četiri.
Kada odbijemo jednog Lufthansinog kapetana i mene koji putujemo besplatno knjiga spada na samo dva slova.
Samo dva poslovna čoveka se nalaze na letu iz Beograda ka finansijskoj prestonici Nemačke i ka jednom od glavnih poslovnih centara Evrope.
Upravo taj nedostatak poslovnih putnika na letovima iz Beograda, i to ne samo kod Lufthanse već i kod svih ostalih prevoznika, je nešto što se probudi kao bauk s vremena na vreme i ukine neke linije za koje niko ni pretpostaviti nije mogao da će biti ukinute. Poslovni putnici su ti koji pune džepove prevoznicima, a sudeći po slici iz ove biznis klase niko se u Beogradu opariti neće.
Biznis kabina Lufthansinog Airbusa je siva i jednostavna. Sastoji se od tri reda sa po tri tanka Recaro sedišta, od kojih se srednje ne prodaje već služi za dodatni komfor putnika i omogućava više ličnog prostora. Sedišta su ista kao i u ekonomskoj klasi, od koje su odvojeni pomičnom zavesom, kojom je moguće proširivati biznis kabinu u zavisnosti od broja putnika. Sedišta su udobna i sa dovoljno mesta za noge, mada ja sa svojom ispodprosečnom visinom to baš i ne mogu da ocenim najbolje. Udobnost je veća nego u ekonomskoj klasi, ali ne mogu da ne primetim da nije kao u sličnim klasama drugih aviokompanija u Evropi.
Foto: Lufthansa, Jens Goerlitz
U kabini ne postoji nikakav elektronski sistem zabave za putnike, a nema ni ekrana sa informacijama o letu. Kabina nema utičnice za USB priključke niti ima sistem za prijem WiFi ili telefonskog signala. Ipak je ovo kratkolinijski let od samo dva sata. Jedina zabava na letu koja se nudi putnicima su svetski časopisi kojih ima najraznovrsnijih i u velikom broju.
Pred poletanje nema posluženja pića dobrodošlice, niti ima vlažnih peškirića. Odmah po poletanju počinje i servis hrane i pića koji je besprekoran. Kabinsko osoblje je veoma ljubazno i uslužno. Na letu koji je bio u vreme ručka poslužena je dobra cezar salata, izvanredan trufle sa moka vanila kremom kao dezert i toplo pecivo na kakvo su svi koji su boravili u Nemačkoj navikli.
Foto: Aviokarta, Dragan Nikolić
Zbog nastupajućih praznika, Božić se približava, poslužen je i paketić sa čokoladom najboljeg kvaliteta. Uz obrok se poslužuju razna bezalkoholna i alkoholna pića, a nakon obroka putnici mogu da popiju kafu ili čaj.
Opšti utisak o kratkolinijskoj biznis klasi Lufthanse je veoma pozitivan. Ona jeste osnovna, ali na ovako kratkim letovima luksuz je sasvim bespotreban i ono što putniku treba je udobnost i taman onoliko pažnje koliko mu neće smetati da se pripremi za sastanak na koji je krenuo. Putnici koji nastavljaju putovanje dalje imaće uz ovu biznis klasu na raspolaganju i luksuzne salone na aerodromu u Frankfurtu (ili Minhenu) kao i brzi prolazak aerodromskih procedura korišćenjem brzih traka rezervisanih samo za njih.
Lufthansina kratkolinijska biznis klasa je primer trajno dobre usluge i kvaliteta kakav je danas retkost. Ona je merna jedinica za efikasnost i umerenost, koja nekome neće biti dovoljna, ali koja je meni lično od izuzetne važnosti. Ovu klasu ne treba da koriste razmaženi putnici koju tragaju za luksuzom. Ona je namenjena poslovnom svetu koji brzo reaguje, i koji mogo radi. U njoj će takvi putnici moći da napune svoje baterije, da uhvate zalet i da prikupe snagu između svojih pretrpanih rasporeda.
Foto: Lufthansa
