Cene aviokarata u jednom smeru kod tradicionalnih aviokompanija mogu biti veće nego cene povratnih karata za isti par gradova.
Razloga za takvu poslovnu politiku ima više, a jedan od osnovnih je osigurani profit.
Naime kompanije žele da se osiguraju da će njihov avion biti popunjen i u povratku i zbog toga cenovnom politikom stimulišu putnike da se odlučuju za kupovinu povratne karte.
Retko ko putuje samo u jednom pravcu, pa kompanija želi da podstakne putnika da i u povratku kući putuje tom kompanijom a ne da izabere neku drugu.
Na taj način se osigurava profit, smanjuje se rizik poslovanja i smanjuju se troškovi, pošto let praznim avionima košta znatno više.
Drugi razlog je komercijalni i zasniva se na verovanju da putnici kojima je potrebna karta u jednom smeru putuju iz poslovnih razloga.
Privatna putovanja su predvidiva, planiraju se duže i znatno ranije, putnici mogu da odrede i datum povratka dok je kod poslovnih putovanja sve drugačije. Poslovni putnik se odlučuje za put često u poslednjem trenutku, ne zna kada će se vratiti jer to zavisi od završetka poslovnih obaveza.
Aviokompanije se vode politikom da naplate maksimalnu moguću cenu za svaku kartu. Zato se putnicima koji nemaju puno mogućnosti da biraju u vezi sa datumom putovanja i naplaćuju znatno skuplje karte. To je i razlog zašto se karta u jednom smeru naplaćuje više nego povratna.
Karte u jednom smeru su skuplje i zbog samih tarifnih pravila. Kod jednog smera tarifa mora da bude fleksibilna i da dozvoli više mogućnosti putniku. Ona se ne kupuje unapred već često pred sam polazak i ona takođe mora da omogući česte promene datuma putovanja. Zbog te fleksibilnosti i tarife za jedan smer su skuplje.
Putovanje u jednom smeru je često podložno i strogim imigracionim pravilima mnogih država u svetu. Naime, za potrebe dobijanja vize za neku državu obavezno se traži potvrda o rezervaciji povratnog putovanja. Građanima Srbije je ovo pravilo bilo veoma dobro poznato dok je postojao vizni režim prema zemljama Šengenske zone ili Rusije, a i sada ovo pravilo postoji za putovanja u Veliku Britaniju, SAD, Kanadu, Australiju, pa čak i u zemlje Persijskog zaliva, Kinu. To je i razlog zašto su tarife za putovanje u jednom smeru veoma retke kod kompanija koje održavaju rute prema zemljama sa strogim viznim režimom.
