Vazdušni saobraćaj je veoma specifičan pošto se odvija tamo gde su zemaljske granice daleko pa samim tim i zemaljske nadležnosti nisu baš jasno iscrtane i podeljene.

Zbog svoje specifičnosti njega uređuju sve zemlje sveta svaka za sebe, ali prema određenim međunarodnim standardima.

Saobraćaj između zemalja se mora regulisati bilateralnim ili multilateralnim sporazumima.

Svaka zemlje ima nadležnost nad sopstvenim vazdušnim područjem u kome prema sopstvenim zakonima reguliše odvijanje saobraćaja, kako prelete tako i sletanje, poletanja i prevoz putnika i robe.

U okviru rubrike "Istraživanje" u naredna četiri teksta bavićemo se slobodama u vazdušnom saobraćaju. Ima ih ukupno devet.

Prvih pet su orginalne slobode prema Čikaškoj konvenciji (1944), dok su poslednje četiri nove slobode koje su nastale u moderno doba i nisu deo IASTA Sporazuma.

Vazduhoplovne slobode (četvrti deo): Nove slobode

Vazduhoplovne slobode koje nisu obuhvaćene Čikaškom konvencijom nazivaju se novim slobodama ili nezvaničnim slobodama.

Šesta sloboda

Šesta sloboda je na neki način varijetet Pete slobode. Ona dozvoljava inostranoj aviokompaniji da na letu između dve inostrane destinacije sleti u svoju zemlju i da tu može da preuzme putnike i robu. Na primer, da neka španska aviokompanija leti od Lisabona do Beograda sa međusletanjem u Madridu.

Sedma sloboda

Sedma sloboda je najpoznatija, najkontroverznija i u poslednje vreme sve češća sloboda koja se primenjuju u vazdušnom saobraćaju. Ova sloboda omogoćava aviokompaniji iz jedne zemlje da održava međunarodnu avioliniju između druge dve zemlje.

Primera za primenu ove slobode ima dosta i to baš u Evropi zahvaljujući tome što je ona sastavni deo Sporazuma o otvorenom nebu unutar Evrope (Evropskog zajedničkog vazduhoplovnog područja).

I kod nas imamo primere Sedme slobode koju ostvaruju dve aviokompanije: Wizz Air i easyJet. Ove dve linije lete na međunarodnim linijama iz Srbije prema trećim zemljama koje nisu njihove matične zemlje. Wizz Air kao mađarska aviokompanija obavlja saobraćaj između Srbije i Nemačke, Velike Britanije, Belgije, Holandije, Francuske, Švedske i Grčke. EasyJet kao britanska aviokompanija leti na liniji između Srbije i Italije.

Evropske lowcost aviokompanije koje posluju po specifičnom multimodalnom konceptu razvijaju svoj saobraćaj iz većeg broja aerodromskih centara, a to im omogućava upravo Sedma sloboda koju masovno koriste zahvaljujući širokoj primeni Sporazuma o otvorenom nebu koji važi u Evropi.

Osma sloboda

Još jedna vazduhoplovna sloboda koja predstavlja varijetet osnovne Pete slobode. Ona podrazumeva aviokompaniji iz jedne zemlje da uspostavi liniju iz svoje zemlje sa destinacijom u drugoj zemlji ali sa pravom da u toj drugoj zemlji obavi međusletanje na još neki drugi aerodrom.

Deveta sloboda

Poslednja nezvanična vazduhoplovna sloboda je Deveta i ona predstavlja varijetet Sedme slobode. Prema njoj aviokompanija iz jedne zemlje može da leti u domaćem saobraćaju druge zemlje bez ikakvih ograničenja. Ova sloboda nije toliko česta i to je i razumljivo s obzirom da kao i Sedma sloboda daje veoma velika prava stranim kompanijama.

Za Devetu slobodu nema puno primera kod tradicionalnih aviokompanija, ali su zato lowcosteri ponovo probili sve barijere. Ovu slobodu imaju mnoge od njih. Ryanair, na primer, kao irska kompanija obavlja unutrašnji saobraćaj u Španiji na pojedinim domaćim linijama. Nedavno je easyJet kao britanska aviokompanija dobio prava da obavlja redovnu liniju unutar Italije između Milana (Linate) i Rima. Ovaj potez je veoma značajan u aviosaobraćaju i predstavlja krupan korak unutar Evropskog zakonodavstva. Deveta sloboda nije uključena u Sporazum o otvorenom nebu, pa je za njeno ostvarenje potrebna saglasnost zemlje u kojoj se planira saobraćaj.