Vazdušni saobraćaj je veoma specifičan pošto se odvija tamo gde su zemaljske granice daleko pa samim tim i zemaljske nadležnosti nisu baš jasno iscrtane i podeljene.
Zbog svoje specifičnosti njega uređuju sve zemlje sveta svaka za sebe, ali prema određenim međunarodnim standardima.
Saobraćaj između zemalja se mora regulisati bilateralnim ili multilateralnim sporazumima.
| Čikaška konvencija (1944) |
|---|
|
Čikaškom konvencijom koja je usvojena 1944. godine usvojeno je prvih pet vazduhoplovnih prava koja se odnose na odvijanje komercijalnog aviosaobraćaja.
|
Svaka zemlje ima nadležnost nad sopstvenim vazdušnim područjem u kome prema sopstvenim zakonima reguliše odvijanje saobraćaja, kako prelete tako i sletanje, poletanja i prevoz putnika i robe.
U okviru rubrike "Istraživanje" u naredna četiri teksta bavićemo se slobodama u vazdušnom saobraćaju. Ima ih ukupno devet.
Prvih pet su orginalne slobode prema Čikaškoj konvenciji (1944), dok su poslednje četiri nove slobode koje su nastale u moderno doba i nisu deo IASTA Sporazuma.
Vazduhoplovne slobode (treći deo): Peta sloboda
Peta sloboda je u javnosti najpoznatija. Ona podrazumeva pravo obavljanja saobraćaja između svoje zemlje i neke druge sa komercijalnim sletanjem u treću zemlju. Ovu slobodu u Srbiji ima beloruska aviokompanija kojoj je omogućeno da leti od Belorusije do Srbije sa pravom da prevozi putnike i iz tačke međusletanja u Budimpešti.
Peta sloboda je veoma retka i za nju se avioprevoznici širom sveta veoma mukotrpno i dugotrajno bore kod nadležnih vazduhoplovnih vlasti. Ovu slobodu nedavno je dobila aviokompanija Emirates od italijanskih vlasti da na svom letu od Dubaija do Njujorka može da sleće i skuplja putnike u Milanu.
Qatar Airways ima od Mađarske dodeljeno pravo Pete slobode na svojoj ruti Doha-Budimpešta-Zagreb, ali nema ovo pravo u Turskoj za svoju liniju Doha-Ankara-Beograd tako da u tom slučaju ne može da prevozi putnike između Ankare i Beograda, već se sletanje u Ankari smatra tehničkim sletanjem.
Peta sloboda je veoma popularna u poslednje vreme s obzirom da avioprevoznicima smanjuje rizik na manje traženim i profitabilnim rutama. Uvezivanjem dve destinacije u jednu liniju sa svog matičnog aerodroma smanjuje operativne troškove, a povećava zaradu. U ovo doba krize Peta sloboda je veoma korisna alatka za smanjenje troškova avioprevoznika i za opstanak mnogih linija. Čak je i direktor Belavije priznao da bi linija od Minska do Beograda bila neisplativa, ali da je njenim uspostavljanjem preko Budimpešte smanjen rizik.
| Ostali tekstovi iz ovog serija |
|---|
| Vazduhoplovne slobode: Prve dve |
| Vazduhoplovne slobode: Treća i Četvrta |
