Krajem 80-ih Amerikan Erlajns imao je genijalnu ideju (tako je bar mislio). Za 250.000 dolara putnici su mogli da kupe kartu za doživotno letenje u prvoj klasi.

Ispostaviće se da je za kompaniju posao bio prava katastrofa.

U aprilu 1988. biznismen iz Teksasa Žak Vrum saznao je za novu ponudu Amerikan Erlajnsa: "All you can fly" u prvoj klasi – doživotno za 250.000 dolara.

Ponuda mu se učinila vrlo primamljivom, jer je stalno leteo zbog posla. Osim toga za dodatnih 150.000 dolara mogla je da se kupi još jedna karta za stalno letenje za prateću osobu. "To sam morao da imam", priseća se Vrum u izjavi za televiziju NPR. 

"Pozvao sam kompaniju: kako mogu da kupim karte? Rekli su da dođem sa 400.000 dolara"". 

Žak Vrum se odlučio za mesečne rate. Pet godina je svakog meseca uplaćivao 5000 dolara. Za njega isplativa investicija. Jer biznismen je i pre toga trošio na letove više hiljada dolara. 

Ali ono što nije slutio: zlatna karta za trajno letenje u prvoj klasi promenila je njegov život: "Toliko egzotičnih gradova! Direktni letovi za Hong Kong, Johanesburg, Najrobi. O Bože!" 

67-godišnji Teksašanin leteo je 20 godina najmanje četiri puta nedeljno prvom klasom. I ne samo poslom. Ponekad bi spontano sa suprugom leteo tek onako: "Hoćemo za Tokio? Nema problema, ponesi nekoliko knjiga i idemo!" Vrum nije propuštao nijednu subotnju fudbalsku utakmicu svog sina: leteo je svake nedelje od Teksasa do Mejna.

Amerikan Erlajns brzo je primetio da su zlatne karte, koje donose kratkoročno dosta keša, ipak loša ideja. Očito su zanemarili strast za letenjem pojedinih ljudi poput Vruma. 

Kompanija je 1994. ukinula ponudu "All you can fly". Ali biznismen Vrum se već odavno bio privikao na sladak život u prvoj klasi: "Sve stjuardese su znale da volim losos. I zato su mi odmah donosile dva do tri parčeta lososa za predjelo". 

Jedna interna istraga Amerikan Erlajnsa u 2007. je pokazala da trajne karte koštaju kompaniju godišnje milion dolara po osobi. 2008. su reagovali. Žak Vrum primio je saopštenje da mu je trajna karta povučena jer je njegovo prateće mesto nedozvoljeno dalje prodavao drugim osobama. 

I drugi vlasnici ostali su bez trajne karte. "Hteli su da nas se otarase, jer smo im bili preskupi", uveren je biznismen. Žak je tužio kompaniju. 

Trenutno proces miruje, jer je Amerikan Erlajns prijavio bankrot 2011. Ali čak i ako Žak nikada više ne bude mogao da koristi zlatnu kartu – 20 godina u prvoj klasi za njega su bili posao njegovog života.

Tekst je objavio Dojče Vele (Deutsche Welle), 20. avgusta 2012. u rubrici "Ekonomija i nauka", Autor teksta: ARD, Ivana Ivanović