Evropska komisija je pristupila realizaciji druge faze u primeni trgovinske šeme za promet kvota štetnih gasova (EU ETS) u aviosaobraćaju. U okviru ove faze, tokom juna biće formiran jedinstven ragistar učesnika u trgovanju emisijom štetnih gasova.

Prema pravilniku Evropske unije 2008/101/EC, obavljeno je uključivanje civilnog vazdušnog saobraćaja u šemu trgovine štetnim gasovima, od 1. januara 2012. godine.

Prema pravilniku sve aviokompanije koje obavljaju saobraćaj od/do Evropske unije su u obavezi da izrade plan praćenja podataka o emisiji štetnih gasova i da jednom godišnje dostavljaju izveštaj o emisiji kao i da prate i usklade emisiju sa prethodno dodeljenim kvotama. Veća potrošnja u odnosu na dodeljene kvote zahteva doplatu, dok manja oslobađa plaćanja. Na taj način Evropska komisija želi da podstakne aviokompanije da u cilju uštede smanjuju emisiju ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova.

U poslednjoj trećoj fazi aviokompanijama će biti omogućeno da na berzanski način trguju kvotama za emisiju štetnih gasova. Preduslov da se kvote nađu na slobodnom tržištu je formiranje jedinstvenog registra avioprevoznika koji učestvuju u ovoj trgovini.

Prema pomenutom pravilniku aviokompanije koje ne budu učestvovale u ovom programu neće biti u prilici da lete od/do Evropske Unije. Dr Olja Čokorilo, docent na odseku za vazdušni saobraćaj i transport Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je autor studije uticaja emisije štetnih gasova vazduhoplova na životnu sredinu, kaže za naš sajt da je uvođenje šeme EU za trgovinu emisijama (ETS) unelo nesuglasice u razvijenim zemljama koje smatraju da nema opravdanja da korist ostvaruje samo Evropa.

"Poseban udar biće na avioprevoznike koji u svojoj floti imaju vazduhoplove stare generacije (American Airlines, Delta…), koji će za te usluge izdvajati više sredstava jer generišu i do 30% više emisija od vazduhoplova nove generacije (Easyjet, Ryanair…)", smatra dr Čokorilo

Zvaničnici pojedinih razvijenih zemalja van EU, ističu da postoji mogućnost da se pojedini letovi rerutiraju preko aerodroma u zemljama koje nisu u šemi EU za trgovinu emisijama.

Srbija jeste u ovoj šemi i naši avioprevoznici učestvuju ili će učestvovati u ovom programu u skladu sa pravilnikom Evropske unije, rečeno nam je početkom godine u Direktoratu civilnog vazduhplovstva.

Iz agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore su nam potvrdili da su oni od samog početka pristupili ovom programu, pošto poseduju avion za kalibražu.

Iz službe za odnose sa javnošću Jat Airways-a nam je rečeno da "kao aviokompanija koja obavlja saobraćaj ka/od EU u potpunosti ispunjava zahteve navedene u regulativi 2008/101/EC".

U svom odgovoru na pitanje o načinu postupanja u okviru obaveznog programa u Jatu su naveli da "je regulativa propisala pripremni period – monitoring godine 2010. i 2011. U ovom periodu aviokompanije su prikupljale podatke o emisiji i dostavljale ih EU.

Od 2012. aviokompanije su uključene u šemu trgovine kvotama CO2 odnosno u EU ETS. Na osnovu prethodno dostavljenih podataka aviokompanije su dobile određenu količinu kvota CO2 besplatno"

U Jat Airways-u kažu da će razliku od dodeljene do stvarno emitovane količine CO2, kompanije morati da dokupe. Po ovom principu će se raditi svake godine ubuduće, a trgovina ovim kvotama će se obavljati preko jedinstvenog registra Evropske unije. Svaka aviokompanija mora da otvori račun u EU Registru", poručuju iz srpske nacionalne aviokompanije.

Koliko je opravdano uvođenje ovakve šeme trgovanja samo u Evropi i koliko su jaki argumenti protivnika, pokušala je da nam da odgovor dr Olja Čokorilo. Ona smatra da su se "sve zemlje koje su ratifikovale Kjoto sporazum obavezale na učešće u globalnom smanjenju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Kao najštetniji od tih gasova smatra se ugljen-dioskid (CO2) i njegov značaj na klimatske promene je nemerljiv. Vazdušni saobraćaj generiše emisije CO2 oko 2% u odnosu na čitavu svetsku industriju. Iako mali procenat, zabrinjavajuće je to da je porast aviosaobraćaja znatno brži u odnosu na razvoj tehnologije posebno u pogledu alternativnih goriva koje koriste vazduhoplovi".

Očekuje se da u ovoj godini vazdušni saobraćaj premaši nivo emisije štetnih gasova iz 2005. godine za oko 130%.