Gotovo da ne postoji aviokompanija koja posluje u Srbiji a da uz nju ne možemo napisati ime Gorana Jokića. Ovaj mladi i uspešni čovek, nekada menadžer prodaje u predstavništvu Alitalije u Beogradu, danas je suvlasnik preduzeća "iTravel Group", koje pruža usluge brojnim aviokompanijama i turoperatorima.

Goran Jokić je diplomirao na višoj turističkoj školi u Beogradu dok je srednju školu završio u Americi u Ilinoisu. Tamo je i imao priliku da tokom leta radi na jednom od najvećih aerodroma na svetu – čikaškom O'Hare. Tada se i rodila ljubav prema avionima i avijaciji koja ga je kasnije i profesionalno usmerila ka veoma uspešnoj karijeri u aviosaobraćaju.

Radeći veliki broj najrazličitijih poslova na aerodromima i u aviokompanijama, Goran Jokić je stekao veoma cenjeno iskustvo i upoznao najraznovrsnije procedure u civilnoj avijaciji. Radio je za velike aviokompanije: British Airways i Alitaliju a njegova radna mesta bila su u predstavništvima ovih kompanija i na aerodromima. Radio je u Čikagu, Londonu, Budimpešti i Beogradu.

Njegovo preduzeće zastupa aviokompanije: AirBaltic, Aegean Airlines, Spanair a od nedavno su zastupnici i velike konsultantske svetske agencije: Discover the World Marketing za teritoriju zapadnog Balkana. Srpska kancelarija ove agencije zastupa aviokompanije US Airways, Hongkong Airlines, Aeromexico kao i hotelski lanac Caesars. 

Imate veliko i značajno iskustvo na poslovima prodaje u avioindustriji. Kako izgleda posao menadžera prodaje u predstavništvu jedne aviokompanije?

To je izuzetno dinamičan i zanimljiv posao, pogotovo na ovim prostorima. Veliki je izazov biti menadžer prodaje neke aviokompanije u vremenu u kome su našim putnicima bile potrebne vize bilo gde da krenu. Veoma je teško pronaći nove putnike u jednom takvom okruženju i omogućiti aviokompanijama profit. Zbog toga mislim da je sam posao bio zanimljiviji ovde, nego negde drugde gde nije bilo sličnih izazova.

Posao menadžera prodaje u aviokompaniji podrazumeva odlično poznavanje lokalnog tržišta. Ovaj posao zahteva brojna istraživanja, analize i praćenja na tržištu. Menadžer prodaje je u stalnom i direktnom kontaktu sa turističkim agencijama, aviokompanijama i, naravno, sa putnicima. On ne samo da mora odlično da poznaje tržište u sadašnjosti već mora da bude sposoban da predvidi kretanja na tržištu kako za sutra tako i za narednu sezonu. Veoma je bitno da se prepozna šta će biti potrebno tržištu kako bi se odgovarajuća usluga pripremila i na vreme ponudila.

Aviosaobraćaj nije izolovana delatnost već je ona usko povezana sa drugim turističkim granama i drugim delatnostima. Posao menadžera prodaje jeste i da uskladi ponudu aviokomopanija sa drugim turističkim ponudama. Naša kompanija je zato uradila jedan korak više i osim što zastupamo aviokompanije sklopili smo ugovore koji nam omogućavaju da zastupamo i hotelske lance, rent a car agencije, kompanije koje se bave organizovanjem krstarenja.

Koliko ljubav prema avijaciji ima uticaja na vaš izbor posla i kako ona pomaže u svakodnevnom radu?

Ljubav prema avijaciji je od samog trenutka presudna. Ja sam počeo da se bavim ovim poslom još dok sam bio srednjoškolac u Americi. Radio sam za American Trans Air na aerodromu u O'Hare u Čikagu. To je jedan od najvećih aerodroma na svetu koji je na mene ostavio veoma jak utisak. Tada se i javila ljubav prema avijaciji.

S obzirom na veliko i dugogodišnje iskustvo u srpskoj avioindustriji, kako biste ocenili naše tržište danas?

Slika je danas svakako mnogo lepša nego što je bila ranije. Jedan od razloga je i ukidanje viznog režima krajem 2009. zbog čega smo u 2010. imali priliku da vidimo veći broj novih aviokompanija na ovom tržištu, koje su došle i pokazale interesovanje. Sada vidimo i izveštaje da postoji stalan porast broja putnika sa beogradskog aerodroma. Mislim da će u budućnosti biti još lepša slika. Ne mislim da će dolaziti nove aviokompanije kao što je to bilo prošle godine, ali sam siguran da će biti još novih kompanija kao što će biti i nekih koje se povlače i odlaze, što je normalno za jedno novo i relativno mlado tržište.

Radili ste za Alitaliju i British Airways u Beogradu. Kakav je odnos velikih aviokompanija prema tržištu Srbije?

Kao i svi ostali koji investiraju svoj novac, i aviokompanije gledaju da im se uloženi novac vrati na što bolji način. Međutim, dosta se gleda i politička situacija u zemlji. Kada su zemlje kao što je Srbija u pitanju, politička stabilnost kao i politički interesi imaju veliki značaj u ponašanju nacionalnih avioprevoznika. Imamo primer British Airways-a, koji je nedavno ugasio svoje predstavništvo u Beogradu. Oni su i ranije odlazili odavde, pa su se vratili da bi sada ponovo otišli i nadam se da će se opet i vratiti. Kada je Srbija u pitanju i njen odnos sa najvećim aviokompanijama Evrope treba da pratimo šta se dešava na političkoj sceni. Ja verujem da će ovde politička situacija da bude sve bolja i to će uticati i da aviosaobraćaj ide uzlaznom putanjom. Očekujem svetliju budućnost.

Ipak treba reći da su ekonomski faktori najvažniji. Pretpostavka je da će sve veći broj investitora iz Italije uticati i na aviokompanije koje lete između dve zemlje.

Uprkos sve većem broju putnika aviokompanije ne beleže i značajne prihode, čak se može čuti da su retke one koje u Srbiji ostvare zaradu. Da li je to tako, i ako jeste, zašto?

Više je faktora koji utiču na isplativost neke linije. Nije dovoljno samo da aviokompanija ima veliki broj putnika. To je svakako važno, ali je to samo jedan od preduslova profitabilnosti neke linije. Pored dovoljnog broja putnika potrebno je da postoji adekvatan avion za određenu destinaciju kako bi troškovi leta bili što manji. Imamo tu primer Air Baltic-a kada je tek počeo da leti za Beograd. Uprkos velikom broju putnika, linija nije donosila profit pošto se letelo skupim avionom. U pitanju je bio stariji avion za koji se plaćao skup najam. Sada kada je kompanija na ovoj liniji uvela svoj avion, potpuno novi i veoma ekonomičan Dash Q400, linija je postala profitabilna i u kompaniju su veoma zadovoljni.

Još jedan važan faktor su poslovni putnici. Sve aviokompanije teže da imaju sve veći broj putnika u skupljim klasama i onih koji često lete i plaćaju karte po skupljim tarifama. To je logično.

Koji je značaj poslovnih putnika i biznis klase za aviokompanije? Kako biste opisali korporativna putovanja u Srbiji?

Nažalost Srbija nije poznata kao bitna poslovna destinacija. Uprkos brojnih stranim kompanijama koje ovde posluju mi smo malo tržište. I u tim kompanijama samo mali broj najviših menadžera putuje na poslovna putovanja a treba imati u vidu i težnju velikih da smanje troškove poslovanja. Tu prvo stradaju poslovna putovanja. Zato su mnoge aviokompanije osmislile srednju putničku klasu kako bi pojeftinile putovanja poslovnih ljudi i na taj način zadržale korporativne klijente. Posebni programi za korporativne klijente u Srbiji nemaju još uvek dovoljnu zastupljenost, pošto je sam obim putovanja još uvek veoma mali, tako da prednosti ovakvih programa još ne mogu da dođu do izražaja.

Kakvi su srpski putnici? Koliko su upoznati sa savremenim tehnologijama i brojnim naprednim mogućnostima i koliko ih koriste?

Velika je razlika u zavisnosti od destinacije. Na letovima za Španiju ubedljivo je najviše turista. Zbog brojnih privrednih i poslovnih veza linija ka Atini ima jak poslovni predznak ali je i u značajnoj meri popunjena turistima. Ka regionima u Evropi gde živi veliki broj naših iseljenika postoji i najviše avionskih linija što dovoljno govori o karakteru aviosaobraćaja iz Srbije.

Naši putnici su isti kao i drugi. Pristojni su, poznaju aerodromske procedure i interesantno je da se sve više interesuju i za sopstvena prava što je sjajno. Međutim, kada se radi o novim tehnologijama, online poslovanju, automatizovanim procesima i procedurama, tu se naši putnici ne snalaze. Nisu upoznati sa mogućnostima i prednostima novih tehnologija ali se i plaše da ih koriste. Po svim istraživanjima u Srbiji se samo 5% putnika odlučuje za online kupovinu karata iako veliki broj koristi internet i online pretražuje ponude aviokompanija. Primetan je strah od korišćenja platnih kartica za kupovinu online. ČSA je primetio ovu pojavu pa je osmišljen novi koncept po kome putnici mogu online da pretražuju i rezervišu letove a da plaćanje nakon toga obave kod nas, u predstavništvu aviokompanije. Ovaj neobičan vid kupovine se dosta koristi. Čekiranje uz pomoć mobilnog telefona ili samostalno uz pomoć aerodromskih automata je veoma daleko od naših putnika. Na beogradskom aerodromu postoji poseban šalter na pasoškoj kontroli gde srpski putnici sa biometrijskim pasošem bez čekanja u redu mogu ući u Srbiju. Nikada na tom šalteru nisam video nikoga iako su ogromne gužve na šalterima gde proveru obavlja čovek.

A sa pravima koja imaju po svim međunarodnim i domaćim zakonima i pravilnicima?

Mislim da su putnici više zaštićeni nakon promena montrealske konvencije. Rekao bih da, ipak, oni nisu dovoljno upoznati sa svojim pravima i da se ne interesuju uopšte za natpise o tome na kartama i prilikom rezervacije. Tek kada se nešto desi, onda se pojavi zainteresovanost. Poslovni putnici više poznaju svoja prava. 

Vaša kompanija je zvanični zastupnik nekoliko aviokompanija. Među njima se nalaze kako one koje posluju po tradicionalnom konceptu, tako i one koje se smatraju niskotarifnim ali ima i onih koje su negde između. Možete li nam na primeru Air Baltic-a, Spanair-a i Aegean Airlines-a pokazati razlike ova tri koncepta?

Aegean Airlines i Spanair su tradicionalne aviokompanije. Jedino Air Baltic spada u "nešto između", što se danas naziva hibridom. Mi ne zastupamo ni jednu lowcost aviokompaniju iako mnogi u Srbiji misle da su Spanair i Air Baltic lowcost. To nije istina. Razlike između takozvanih lowcost kompanija i tradicionalnih je danas sve manja. Hrana i piće tokom leta skoro da više nisu razlog pošto i tradicionalne aviokompanije sve češće naplaćuju ovu uslugu dodatno. Generalno, hrana na kratkim letovima se sve manje služi, bilo da je uključena u cenu ili se dodatno plaća. Osnovna razlika je u klasama. Kod lowcost-a ne postoji biznis klasa, ceo avion je u ekonomskoj klasi. Takođe ne postoji ni miljažni program. Razlika je u brojnim opcionim uslugama. Kod tradicionalnih kompanija one su obično uključene u cenu dok se kod low cost kompanija plaćaju dodatno na aerodromu. Kompanije koje su između, takozvane "hibridne kompanije" imaju, na primer, biznis klasu i miljažni program ali su ostale usluge opcione: hrana, prtljag i brojne druge.

Kompanije koje vi zastupate putnicima nude neke veoma interesantne usluge. Šta biste izdvojili kao posebno zanimljivo?

Izdvojio bih uslugu koju nudi Spanair. To je tzv. komfort opcija. Kupovinom ove opcije, putnik uz doplatu od svega 39 evra po pravcu dobija upgrade na biznis klasu bez obzira na tarifu po kojoj je platio kartu. U drugim kompanijama je prelazak na biznis klasu dosta skuplji.

Interesantna je i usluga koju nudi ČSA, a koju sam već pominjao. Za putnike koji se plaše da koriste platne kartice preko interneta omogućeno je da izvrše rezervaciju sami online a da uplatu obave kod nas u predstavništvu.

Dolazak Air Baltic-a je bio veliko iznenađenje za mnoge. Kakva su iskustva kompanije u Beogradu? Da li su zadovoljni brojem putnika? Koje su destinacije najzanimljivije našim putnicima?

Air Baltic se vratio na naše tržište i u kompaniji su veoma zadovoljni trenutnom situacijom sa ovom linijom. Prosečna popunjenost je od samog početka visoka. Na primer, tokom jula ona iznosi oko 80%. Putnika ima dosta a najviše se traže karte za Skandinaviju i Sankt Peterburg u Rusiji. Neobično je na primer da u kontra smeru, u Beograd, preko Rige dolazi značajan broj putnika iz Berlina.

Spanair je izgleda napravio dobar posao sa linijom između Beograda i Barselone. Da li je tačno da su avioni na ovoj liniji krcati? 

Izuzetno mi je drago da su avioni Spanair-a ka Barseloni veoma dobro popunjeni i da su rezultati na ovoj liniji odlični. Naravno da uvek može bolje. Predstoji nam zimska sezona tako da sad radimo na tome da zadržimo dobru popunjenost i u tom periodu.

Aviokompanije se danas sve više okreću direktno putnicima i predstavništva se gase a prodaja se sve više obavlja online i na taj način se izbegavaju i agencije koje prodaju karte. Kakva je budućnost tržišta aviokarata? Koliko će budućnost biti teška za agencije koje prodaju aviokarte?

I dalje na ovom tržištu aviokompanije gledaju na agencije sa velikim poštovanjem i bitna im je prodaja karata koja se ostvaruje u agencijama. Aviokompanije se u najvećoj meri oslanjaju na agencijsku prodaju. Online prodaja je još uvek nerazvijena kod nas a i naši ljudi uvek više vole da kupovinu obave uz pomoć prodavca. Mislim da nema bojazni za agencije koje prodaju aviokarte kao ni za profesiju avioagenta. Jedino što mislim da će se menjati je broj agencija koje se bave prodajom aviokarata. Mislim da će u narednom periodu doći do ukrupnjivanja odnosno da će se manje agencije udruživati i stvarati veće.

Kako se menjaju navike putnika?

Putnici u Srbiji su počeli da se navikavaju na raznovrsniju ponudu letova i sve više tragaju za što povoljnijom opcijom. Takođe, primetno je da putnici prilagođavaju svoje želje i potrebe povoljnijim opcijama, odnosno da produžavaju svoj boravak ako manje plate avionsku kartu nego što su očekivali; ili pomeraju datum polaska kako bi ga uskladili sa najpovoljnijom opcijom. Rekao bih da su fleksibilniji i da žele da putuju češće ali jeftinije.

Da li volite da letite? Koje su vam omiljene aviokompanije i aerodromi? Imate li neko neobično iskustvo?

Obožavam da letim, naravno. Priznaću da mi je British Airways omiljena aviokompanija i da mi je ostao u srcu. Od aerodroma bih izdvojio mali aerodrom na ostrvu Sent Bartolomej (Francuska teritorija u Karibima, prim. aut). Ovaj aerodrom ima kratku pistu koja gotovo ulazi u more. Bio sam potpuno fasciniran.

Nažalost, uz odmor na ovom ostrvu ide i najneobičnije letačko iskustvo koje sam imao. U povratku smo poleteli sa aerodroma na ostrvu Sent Marten ka Parizu, avionom francuske aviokompanije AOM, koja je kasnije bankrotirala. Imali smo prinudno sletanje u Punta Kanu što je za mene i moju porodicu bilo strašno iskustvo, posebno za ćerku koja je tada imala tri godine. Nadam se da se ovako nešto neće nikada ponoviti. Srećom to iskustvo nije izazvalo pojavu straha od letenja.